Ако живите у згради са оволико станова, очекују вас ПРОМЕНЕ
Грађани и даље имају недоумице око регистрације стамбених заједница
Зграде са најмање три стана имају обавезу да се по новом Закону о становању и одржавању зграда региструју као стамбене заједнице и да поставе управника.
Прочитајте и:
У противном – могу да добију принудну управу!
- Живимо у кући где су два стана, мој супруг је власник једног, а комшија другог. Имамо заједничко двориште и заједнички ходник из кога се улази у станове. Нисмо сигурни да ли бисмо морали да региструјемо кућу као стамбену заједницу, односно да изаберемо управника. У нашем случају то уопште није лако, јер нисмо са комшијом у добрим односима - прича Биљана Ђокић из Београда.
Многи грађани и даље имају недоумице око регистрације стамбених заједница и траже одговор на више питања.
Прво, да ли зграде са два стана, односно два власника и заједничким улазом, морају да буду регистроване као стамбене заједнице и да имају управника? Друго питање је да ли се то односи и на зграду са два стана, односно два власника, а која имају различите улазе, као што је, на пример, кућа на спрат, кућа са степеништем са стране или приземна кућа у којој су подељени улази у станове? Или шта се дешава у случају да зграда има два стана, а једног власника и заједнички улаз?
У надлежном Министарству грађевинарства имају само један одговор.
- Законом је дефинисано да се под стамбеном зградом сматра зграда која је намењена за становање и која се користи за ту намену, а састоји се од најмање три стана – објашњавају у Министарству.
Законом о становању и одржавању зграде станови су дефинисани као "посебан део зграде који чини функционалну целину, а састоји се од једне или више просторија намењених за становање и по правилу има засебан улаз".
С друге стране, породичне куће, које по дефиницији из овог Закона имају највише два стана, немају обавезу да формирају стамбену заједницу, а ни да имају управника.
Први корак власника станова за регистрацију стамбене заједнице у стамбеним зградама са најмање три стана је да организују скупштину станара и да заједно изаберу управника или професионалног управника своје зграде.
До сада је то урадило више од 27.000 стамбених заједница у Србији. Сваке недеље се просечно региструје око хиљаду нових стамбених заједница.
Уколико се стамбена заједница не региструје и не изабере управника, власници ће добити помоћ да то ураде, кажу у Министарству грађевинарства.
- По пријави било ког власника стана или комуналног инспектора, решењем локалне самоуправе може да се постави професионални управник. Он би требало да помогне станарима да организују управљање зградом и одржавање у згради. Тренутно је у процедури инспекцијски надзор, након ког ће у зградама где станари не могу да се договоре око избора управника, општина постављати принудног управника који ће управљати зградом до договора станара и о њиховом трошку – наводе у Министарству.
Међутим, ако се станари и тада оглуше о обавезу формирања стамбене заједнице, постоје и новчане казне. Новчану казну дугује стамбена заједница и она се једино може наплатити са њеног рачуна.
