УСТАШЕ су га као дечака (6) повеле на СТРЕЉАЊЕ, а спасао га је НЕМАЧКИ ВОЈНИК

Јово Степановић (83) је као шестогодишње дете одведен у Јасеновац, а данас је жив смао захваљујући непознатом немачком војнику који му је спасао живот.

НАЈВЕЋЕ СТРАТИШТЕ СРПСКОГ СТРАДАЊА: Вучић и министри сутра на комеморацији у Доњој Градини

СРАМОТА: Хрватска се и даље НЕ ОДРИЧЕ УСТАШТВА

- Имао сам шест година када су мене, мајку, оца и браћу одвели у Јасеновац. Тамо су нас одмах раздвојили и ја сам био у једној малој просторији са осталом децом сличног или мало старијег узраста – почиње своју причу Јово.

Каже да га у логору нису терали да ради као другу децу старијег узраста. Међутим, после неколико месеци боравка у Јасеновцу наређено је свој да изађу напоље и уђу у аутобус. У питању је био превоз који их је возио на стратиште у Доњој Градини.

- Старија деца почела су да дрхте, знали су тачно где нас воде, иако су Усташе тврдиле да нас само премештају у други логор. Натрпали су нас једно стотинак у аутобус. Био сам најмањи. Тих дана ми није било добро, вероватно сам имао температуру. У оној гужви није било места ни да се стоји, а камоли седне. Ја сам се од умора и страха склупчао на под, на прегибу иза задњег десног точка. Ту сам и заспао, вероватно од температуре. Нису ми сметале ни ноге друге деце која су ме случано ударала док се свако стискао за парче личног простора – додаје Јова.

Болест му спасила живот

Тада није ни био свестан да ће му температура и болест спасити живот.

- Аутобус је стао и почели су да изводе децу. Ја сам се пробудио, али мислим да сам био у делиријуму. Нисам одмах ни имао снаге да устанем. Сви су изашли, само сам ја остао склупчан да лежим. У том часу сам чуо кораке немачког војника који је возио аутобус. Пришао је и видео ме доле и вероватно се у тренутку сажалио знајући шта ће бити ако пријави да сам остао у аутобусу. Само ми је прстом показао да ћутим и останем ту, а онда се одшетао напоље, вероватно да преда папире о довезеној деци.

Убрзо се немачки војник вратио у аутобус.

- Сео је за волан и кренуо да вози. После можда пола сата или мање стао је код једне шуме и тражио да изађем. Од онога што ми је причао разумео сам само „раус“ (напоље), али сам се плашио да останем сам у шуми. Одбијао сам да изађем, иако је кренуо рукама да ме вуче. На крају ме је извукао напоље на силу, али се предомислио када је видео колико плачем. Поново ме је увео натраг и натерао да се за сваки случај склупчам доле код његових ногу, да ме нико не види.

Сачувала га српска породица, одрастао у сиротишту

Јова је касније сазнао да му је цела породица побијена у Јасеновцу, а преживео је захваљујући доброти српске породице из близине Приједора.

- Тај војник ме је одвезао до првог села у коме је још увек било српских породица. Покуцао је на једна врата и објаснио људима да ме је спасао из Доње Градине. Они су ме прихватили и чували до краја рата, а касније сам био у сиротишту где су ме обилазили. Касније су ми објаснили да тај војник није желео да им каже ни своје име, како би заштитио и њих и себе. Никада нисам сазнао шта се десило са њиме, нити сам имао прилику да му захвалим што сам преживео рат – закључује Јово.

У систему усташких логора Јасеновац убијено је више од 700.000 људи, а међу њима је према проценама патолога било и око 110.000 малолетника.