Велики напредак: Смањена укупна потрошња антибиотика у Србији
Последица низа активности
Укупна потрошња антибиотика у Србији у 2016. години, према званичним подацима Агенције за лекове и медицинска средства Србије, смањена је за 18 одсто, истакао је министар здравља Златибор Лончар. Такође, док се код неких бактерија бележи пораст резистенције на антибиотике, код других се бележи пад.
Сутра бесплатни лекарски прегледи за грађане на Новом Београду, у Нишу и Новом Саду
- Овај напредак представља резултат низа активности Министарства здрављау оквиру Кампање за рационалну употребу антибиотика - рекао је Лончар на конференцији за новинаре одржаној поводом обележавања Светске недеље и Европског дана свесности о рационалној употреби антибиотика, и апеловао на грађане да не користе антибиотике без препоруке лекара и доказа да су им заиста потребни.
Осим овог резултата истакнуто је да се међу првих 10 антибиотика за оралну примену (90 одсто укупне потрошње), не налази се ниједан резервни антибиотик са Есенцијалне листе лекова Светске здравствене организације (СЗО) из 2017. године. То доказује да се резервни антибиотици рационално користе и чувају, што је од великог значаја за контролу антимикробне резистенције.
Иначе, забележен је висок ниво резистенције код свих испитиваних врста бактерија у Србији, слично као и у земљама Јужне и Источне Европе.
Међутим, за разлику од претходних година, у 2016. години међу бактеријама попут стафилококе, ентерококе, ешерихије коли... које су укључене у антимикробни надзор дошло је до одређене стопе смањења резистенције.
Са друге стране, нарочито забрињава пораст резистенције на антибиотике који се сматрају последњом линијом одбране од инфекција, карбапенеме и колистин.
