ВОДИО СРБИЈУ У НАЈТЕЖИМ ВРЕМЕНИМА, ДОКАЗАО НЕВИНОСТ У ХАГУ! Ово је биографија бившег председника Србије Милана Милутиновића који је данас преминуо! (ВИДЕО)
Милан Милутиновић је данас преминуо у 81. години.
Бивши председник Србије, министар спољних послова и потпредседник Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић је данас преминуо у 81. години.
Након истека председничког мандата, у децембру 2002, предао се Хашком трибуналу, где је био оптужен за ратне злочине у току сукоба на Косову и Метохији. 26. фебруара 2009. ослобођен је и проглашен невиним по свим тачкама оптужбе.
"СРАМ ВАС БИЛО" Вучић: И мени су тражили да Србе испоручујем у Хашки трибунал, па то нисам урадио - ви сте их у кеси испоручивали
ПРЕМИНУО БИВШИ ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ МИЛАН МИЛУТИНОВИЋ
Биографија бившег српског председника
Потиче из старе београдске породице. Рођен је у Београду, од оца Александра, грађевинског инжењера и мајке Љубице, историчара уметности. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а дипломирао 1965. године на Правном факултету у Београду.
Од 1969. до 1971. био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од 1969. до 1974. и члан спољнополитичког одбора.
Истовремено је био председник Општинског комитета Савеза комуниста Врачара и члан Градског комитета СК Београда. Од 1974. до 1977. био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.
Од 1977. до 1982, Милутиновић је био републички секретар за просвету, науку и спорт. У току свог мандата, радио је на свеобухватној реформи образовног система. Његова упоредна истраживања система високог образовања у Европи објавио је у књизи Univerzitet-Eppur си Муове!
Реформа универзитета-између традиције и будућности (Београд, Завод за уџбенике, 1985). Након секретаријата за просвету, науку и спорт, Милутиновић је на јавном конкурсу изабран на функцију управника Народне библиотеке Србије, коју је држао до 1987.
Министарство иностраних послова
Под савезним секретаром Раифом Диздаревићем 1987. Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу.
Године 1989. постао је амбасадор СФРЈ у Грчкој. У битном делу (1992. до 1995) свог мандата на месту амбасадора у Грчкој, Милутиновић је био једини амбасадор СРЈ у НАТО држави-услед санкција УН уведених 1992. нови амбасадори нису могли бити именовани, док Милутиновића Београд никада није повукао.
У августу 1995, Милутиновић је именован за министра иностраних послова СРЈ.
У новембру 1995. био је један од главних преговарача у мировним преговорима у Дејтону и један од писаца докумената касније познатих као Дејтонски мировни споразуми, који су довели до трајног прекида сукоба у Босни и Херцеговини.
Као министар иностраних послова, потписао је и неколико споразума између СРЈ и њеног суседа Хрватске, укључујући споразум о нормализацији односа.
Председник Србије
На поновљеним председничким изборима у Републици Србији, после недовољног одзива бирача, децембра 1997. године, његова партија СПС мења председничког кандидата Зорана Лилића и кандидује Милутиновића, који у другом кругу побеђује Војислава Шешеља (21. децембар 1997), са 2.177.462 гласа, односно 59,18 %.
У току мандата, учествовао је као главни преговарач у преговорима у Рамбујеу. Остао је на функцији и после промена 5. октобра 2000. јер му је мандат трајао до почетка 2002.
Процес пред Хашким трибуналом
Оптужен је од стране Хашког трибунала за наводне злочине на Косову.
После престанка мандата, јануара 2003. године, добровољно се предао међународном суду. На привремену слободу пуштен је априла 2005.
Фебруара 2009. године, Хашки трибунал је Милутиновића ослободио и прогласио невиним по свим тачкама оптужнице која га је теретила.
Преговори са косовским Албанцима
Некадашњи председник Милан Милутиновић водио је у име државе дугогодишње преговоре са косовским Албанцима о њиховој интеграцији у институције Републике Србије и решавању политичког статуса покрајине.
Председник Србије и лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова потписали су 28.4. 1999. године у Приштини заједничку изјаву након сусрета на којем су констатовали да разговори о мирном и политичком решењу за Косово и Метохију треба да буду "директни, уз равноправно учешће свих националних заједница на Косову и Метохији.
Приватни живот
У браку са супругом Олгом од 1970. до њене смрти (2017), имају сина Вељка (рођен 1979).
