Важно обавештење за све грађане: У Србији забрањена продаја ОВОГ лека!

У Србији је од 1. августа забрањен промет лека "амизол", а од снабдевача који је нерегуларно обезбедио овај антидепресив одузете су све количине лека од 10 и 25 милиграма.

СРБИЈА ПРЕД ОПАСНОМ ЕПИДЕМИЈОМ! Деца у ВРТИЋИМА су НАЈУГРОЖЕНИЈА!

Србија не памти овакве врућине: Данас и до 39 степени, опет нас чекају ТРОПСКЕ НОЋИ

У поступку провере установљено је и да произвођач наведен на кутији овог лека заправо није у својим погонима произвео спорне серије "амизола"

Иако званично није у промету, по дискусијама на форумима закључује се да овде има оних који су из нерегуларних канала набавили "амизол". Они на друштвеним мрежама размењују информације о начину употребе, као и своја iskkustva током коришћења овог лека.

Инспектори Министарства унутрашњих послова одузели су спорни лек од физичког лица. Реч је о "амизолу" од 25 милиграма у паковањима по 30 таблета серије ГБ8113 са роком употребе до септембра 2021. године, за који је као произвођач наведен "Лек" Љубљана, и о истом леку у дози од 10 милигарама у паковању од 100 фиолм таблета из серије ГН 8626 са роком употребе до јануара 2021. године, на којем је означен исти произвођач. У оба паковања лек је обележен на страном језику.

З овај лек Агенција за лекове и медицинска средства Србије није издала дозволу да се може наћи у промету.

- Пошто наведени лекови нису произведен код произвођача који је наведен на паковању лека и тај произвођач нема податке о серијама наведених лекова, даље, с обзиром на то да за њих није издата дозвола за лек, односно нису регистровани на територији Републике Србије, немају доказ о контроли квалитета, нису облежени у складу са одредбама Закона о лековима и медицинским средствима, њихов промет је забрање на територији Србије - кажу у Министарству здравља. - Обавештене су све институције чија је надлежност борба против лажних лекова и других сличних кривичних дела.

Струка процењује да је око 10 одсто лекова на нашем тржишту фалсификовано. Тако је и у осталим земљама у региону, док је у земљама у развоју у промету око 30 одсто фалсификата.