"ГРАЂАНИ БЕЖЕ КАД МЕ ВИДЕ" Ђилас пукао код народа, избегавају га у широком луку! КРИЈЕ се иза "независних интелектуалаца"
Потпуно је нормална ствар у политици да неко ко предводи једну групацију партија и покрета стане испред њих својим именом, презименом и репутацијом која је за њега везана.
Јер, ако човек претендује да управља сложеним процесима у једној земљи, најмање што може да уради јесте да смогне храброст и сам изађе пред грађане да испита верују ли му или, пак, не.
Сваки вид сакривања иза наводно нестраначких и независних личности и томе сличних потеза јесте показатељ кукавичлука и неспремности да се преузме одговорност за изборну кампању. Што нас доводи до сасвим логичног питања: Како би онда преузели одговорност за вођење државе у сложеним околностима у каквим је Србија?
Наравно, постоји једна политичка личност која се може пронаћи у свему овоме, а то је без сумње Драган Ђилас. То је актер који толико дуго и истрајно покушава да направи нешто велико у политици иако су му грађани одавно рекли шта мисле о њему.
У тој својој неиживљеној жељи да буде битан актер, увек показује склоност да се крије иза других. Биле то његове страначке колеге, или пак наводно независни "интелектуалци" окупљени око Прогласа, Ђиласу је битно само да у првом плану није он.
Ваљда свестан потпуне омразе која спрам њега влада у народу, ојађеном у времену "демократске" власти Ђилас је схаватио да му је боље да се не појављује.
То је потврдио и у недавном телевизијском наступу где је казао следеће:
- Кажу нам неки: "идите у кампању од врата до врата". Ево, ја ћу да идем, да причам са људима ако прихвате да ми та врата отворе јер многи беже кад ме виде!
Свестан да људи од њега беже кад га виде Ђилас очигледно није свестан шта је до тога довело. Политика блаћења сопствене земље пред Европом и шуровање са приштинским кабадахијом Куртијем, сасвим сигурно не могу резултовати поштовањем народа. Осим тога безочна пљачка грађана од стране "жутог" режима је један мучан и тегобан период на који људи неће више да се подсећају одбацујући све актере који су до тадашње похаре Србије довели.
И уместо да Ђиласови пулени, познати под збирним именом "ђиласовци", нешто из те омразе према Драгану науче, они напротив, понављају његове погрешне потезе и политике. Тиме показују да су од свога политичког оца преузели поданички однос према свим српским непријатељима и усвојили "другосрбијанске" погледе на будућност народа и државе.
