ПОСЕБНА СИМБОЛИКА КУМАНОВА! Ево зашто је НАТО изабрао баш место ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ за потписивање споразума (ВИДЕО)
Потписници су били, у име међународних снага НАТО и КФОР британски генерал Мајкл Џексон, а испред СР Југославије полицијски генерал Обрад Стевановић и генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић.
На данашњи дан, пре 20 година, тачно 15 минута пре поноћи, на војном аеродрому у близини Куманова, потписан је Кумановски споразум, о војно-техничкој сарадњи, који је после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора означио крај НАТО агресије на тадашњу Савезну Републику Југославију.
Потписници овог "историјског документа", били су, у име међународних снага НАТО и КФОР британски генерал Мајкл Џексон, а испред СР Југославије полицијски генерал Обрад Стевановић и генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић.
Очи целокупне српске јавности су биле упрте у француску базу НАТО крај овог македонског града, ишчекујући договор о окончању бомбардовања.
Резултате преговора, који су трајали 5 дана саопштио је Британац у 23:45 часова изласком испред војног шатора, готово као у средњем веку.
Веровали или не, и пре 107 година сви су са стрепњом гледали ка Куманову. Чекао се се телеграм са вестима са бојишта на Овчем пољу, која ће касније у историји остати записана као Кумановска битка.
Тадашњи начелник штаба Врховне команде генерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић, знали су за важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, и били су убеђени да ће се ту одиграти одсудна битка. Зато је Путник тамо послао Прву армију под командом генерала Петра Бојовића која је потом северно од Куманова чекала Трећу која је надирала са Косова.
Изашло 400 нетакнутих СРПСКИХ ТЕНКОВА, а у НАТО шок: На данашњи дан окончана агресија Запада на СРЈ
Стефановић представио резултате Управе криминалистичке полиције у борби против корупције! (ФОТО)
Тог 24. октобра 1912. године окончана је дводневна Кумановска битка. Прва велика српска победа у Првом балканском рату, која је означила и скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом.
Међутим, вратило нам се то Куманово 87 година касније када је француска војна база крај Куманова, изабрани су за преговоре о Војно-техничком споразуму, који је је требао да оконча НАТО бомбардовање СРЈ започето због ратних сукоба на Косову и Метохији.
Македонија није одавно била у саставу крње Југославије, нити су њене снаге на било који начин биле укључене у ратне сукобе на подручју КиМ.
Србија, односно тадашња Југославије биле су у неравноправној борби са земљама чланица НАТО. Бесомучно бомбрадовање војних, али и привредних и цивилних циљева додатно је урушило и онако исцрпљену земљу и народ од неколико изгубљених ратова током деведестих година прошлог века и тешке економске ситуације.
Косово и Метохија су били (и остали) последња болна рана у том низу.
Како је српска војска те 1912. године победом у Кумановској бици повратила Косово после 500 година (како Срби воле да кажу, иако није целокупна данашња Србија била под Османлијама толики период), тако је НАТО желео да и на симболичан начин, потписивањем споразума у Куманову 1999. године и симболички покаже да је Србија на истом месту Косово изгубила.
Међутим, оно што до скоро није било познато јавности је чињеница да су преговори о војно-техничком споразуму требало је да се воде на Косову, али је делегација међународних снага остала с македонске стране из, наводно, безбедносних разлога. Зато се делегација из Београда упутила ка месту Блаце, на подручју Куманова. Преусмерени су ка локалној сеоској кафани "Европа 93", где их је чекало неколико стотина новинара. Преговарачки тим НАТО-а је притискао нашу страну да се споразум потпише за неколико сати, али сваки члан београдске делегације имао је мобилни телефон за везу са Милошевићем и његовим сарадницима, тако да су разговори из кафане настављени у француској бази код Куманова.
Да је било напето, посведочио је и један од потписника споразума, полицијски генерал Обрад Стевановић, који је у за Политику описао како су преговори текли.
- Преговори трају, ми смо упорни, они се консултују после сваког нашег захтева. Не слажемо се око неколико ствари, временом се приближавамо, правимо некакав компромис. Попуштају они, попуштамо ми, и ето тог 9. јуна. Негде поподне враћамо се у Врањску Бању да се одморимо. Зове нас први командант Кфора британски генерал Мајкл Џексон и каже: "Све што сте тражили је прихваћено, дођите на потписивање". Тако је Војно-технички споразум потписан 9. јуна у 23.45 сати - изјавио је.
Тог 9. јуна 1999. године, испред војног шатора где су преговори текли и где је потписан споразум, пред новинаре је поред британског генерала изашао и генерал-пуковник Светозар Марјановић, како би обавестио српску јавност о престанку рата.
- Разговори су били тешки, али смо коначно успели да потпишемо споразум о миру, што значи да је рат престао. Међународне безбедносне снаге ће бити под покровитељством Уједињених нација са преузетим обавезама да обезбеде потпуни мир на простору Косова и Метохије - рекао је тада он.
"Оваква ЕУ неће вам донети ништа добро" Марин ле Пен УПОЗОРАВА СРБИЈУ
КАРИКА КОЈА НЕДОСТАЈЕ! Британска служба и "МАРКО" су УБИЛИ ЂИНЂИЋА: Атентатор ПОД РОТАЦИЈОМ напустио Београд
Стефановић: Понашање Приштине и непоштовање Бриселског споразума показатељ је ПОРАЗА ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Кључне одредбе споразума подразумевале су прекид дејстава НАТО снага на СРЈ, повлачење ВЈ и полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије за 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са КиМ унутар територије Србије и Црне Горе пет километара на копну и 25 у ваздуху, обавезу Кфора да разоружа ОВК.
Целокупан текст Споразума данас је могуће прочитати на сајту Владе Србије. Неке од одредби биле су обавезујуће за обе стране, чин потписивања био је увод у успостављане власти УН на територији АП КиМ на основу резолуције 1244 која је донета наредног дана на седници Савета безбедности, што је био увод у погром 300.000 Срба и других неалбанаца са простора КиМ.
Ипак, борба Србије за суверенитет над нашом јужном покрајином, за коју имамо подршку великог дела светске јавности, и даље траје. Управо у години када се обележава 20 година од рата на КиМ, према званичним, али и незваничним најавама, може доћи до коначног споразума између Београда и Приштине.
