ОВАКО СУ НАШИ ГРМЕЛИ НАД СОФИЈОМ: Пре тачно 100 година смо им утерали СТРАХ У КОСТИ!
Потпоручник Бранко Наумовић и француски каплар Морис Роајабл, додељен српској војсци, пријавили су се 29. септембра 1916. године за један самоубилачки борбени задатак.
Потпоручник Бранко Наумовић и француски каплар Морис Роајабл, додељен српској војсци, пријавили су се 29. септембра 1916. године за један самоубилачки борбени задатак. Немци и Бугари су већ неко време бомбардовали Солун, и сада је био ред да им узвратимо. Мета: ни мање ни више него престоница Краљевине Бугарске.
ИСТИНА О КОСОВСКОМ БОЈУ: Учили су нас потпуно ПОГРЕШНО, стварност је била ДРУГАЧИЈА
Солунски фронт, касни септембар 1916. године. Опорављена Војска Краљевине Србије – која жарко жели да крене пут отаџбине што пре али која је свесна препреке на том путу – посматра немачке и бугарске авионе како поново бомбардују други најважнији грчки град, те нашу и француску артиљерију која гранатама покушава да их обори.
Један другопозивац пљује на земљу и проклиње те кукавице које не смеју да сиђу с облака и боре се као мушкарци. Он не зна да се у нашој кухињи кува иста таква запршка за бугарску чорбу.
Да ли знате ову СЛИКУ? Ако је ЗНАТЕ и ВОЛИТЕ, ова информација вам се НАЖАЛОСТ неће допасти! (ФОТО)
29. септембра француски мајор Роже Витра, командант српског ратног ваздухопловства, тражи добровољце за самоубилачку мисију о којој не сме да детаљише. Јављају се потпоручник Бранко Наумовић (још увек авијатичарски ђак) и француски каплар Морис Роајабл, који је додељен српској војсци. Након тога им се саопштава о чему се ради: сутра иду да бомбардују Софију, а након тога ће ка Румунији, на сигурно, ако преживе.
Са аеродрома у Микри крај Солуна, у 7:15 часова ујутру 30. септембра, полетела су у авиону “фарман 42″, два српска, од отаџбине заборављена, хероја, један Србин и један Француз.
После два сата лета (око 9:15 часова, када је и објављен овај текст), стижу на небо изнад бугарске престонице. Четрдесет против-ваздушних топова покушава да обори авион, испаљујући око 800 шрапнела. Три успевају да оштете крило и труп, али авион наставља да лети и да се одржава на око 3.000 метара висине.
Наумовић и Роајабл испуштају на Софију све четири бомбе тешке по 20 килограма које су са земљом сравниле две касарне. Грађанство је у паници, материјална и људска штета огромна!
МАХЕРИ МИРОВНИХ ИНИЦИЈАТИВА: Због чега је Норвешка успешна у решавању сукоба?
Крећу у повлачење под пуним гасом и под артиљеријском ватром која не јењава и која је све прецизнија. Утекли су њима, али их је одмах напало пет бугарских ловаца, по два “фокера” и “албатроса” и један “Л. В. Г.”. Око двадесетак минута се Наумовић за митраљезом бори против њих, оштећујући једног “фокера” и “Л. В. Г.”, принудивши их да се приземље. Онда остаје без муниције.
Тада се на спрски авион окомио немачки наредник Вагнер у преосталом “фокеру”, приближивши се толико близу да су могли да се распознају. Наумовић из револвера пуца ка њему, а затим окреће и митраљез, покушавајући да блефира, али Вагнер, након што је успорио, ускоро схвата шта се дешава.
НА ДАНАШЊИ ДАН ЈЕ ПОЧЕЛА АУСТРОУГАРСКА БЕЖАНИЈА: 102. године од победе у бици на Церу!
Придружује му се бугарски пилот, па из ова два авиона креће митраљеска паљба која рањава Роајабла у руку, али овај још петнаестак минута успева да измиче на север. Онда један метак буши резервоар, бензин креће да цури, крило и труп су у фронцлама, Наумовић је онесвешћен, и наш “фарман” почиње да понире, око 45 километара северно од “места злочина”.
Ипак, Роајабл вешто успева да приземљи аероплан (како смо у то време називали авионе) на неку ледину, док један од његових гонилаца, онај у “албатросу”, ломи своју летелицу на неравном терену.
КРВАВА ОПОМЕНА СВИМ СРБИМА: Прича о хрватском "БРАТУ" који нам је ПОКЛАО 74.000 ДЕЦЕ! (ВИДЕО)
Наумовић и Роајабл падају у заробљеништво у коме ће остати до краја рата, док запрепашћени Бугари броје 142 рупе од шрапнела. Ипак, успех мисије је био потпун. Немци и Бугари се више нису усуђивали да бомбардују Солун, а непријатељска штампа је акцију назвала “Гром над Софијом”.
Наумовић се после ослобођења вратио у отаџбину, и био ваздухопловни официр-пилот, а због ове акције на небу изнад Бугарске, војвода Живојин Мишић издаје 27. септембра 1919. године похвалну наредбу која је прочитана пред свим јединицама Војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Шта рећи него: нека им је вечна слава и хвала!
