Драгомир Анђелковић: Рекетирање Србије
Протести су нормални у демократском систему. Њих не трпе аутократски режими, али и у демократском поретку, где су допуштени, подразумева се да имају легитимни основ.
Ако немају демократски смисао, онда се више и не ради о грађанским протестима, већ о негирању демократије! Баш то је оно што имамо на нашим улицама већ неколико недеља. Имали смо изборе, на њима је са подршком од 55 одсто победио Вучић. Допало се то неком или не - тако је. Сви имамо право да неку политичку опцију подржавамо, али немамо право да негирамо и прекрајамо вољу већине. Правила игре у уређеним друштвима подразумевају да се призна пораз, честита победнику и отпочне са припремама за неке предстојеће изборе.
ЧИК ПРОНАЂИ СТУДЕНТА АКО МОЖЕШ: Хит фотка са протеста у Београду (ФОТО)
Макар због тога неко пуцао од беса, дужан је цивилизовано да се понаша. Код нас, нажалост, није тако. Баш они који толико причају о некаквим европским вредностима и углађеном понашању - све то грубо газе. Понашају се као размажено дете које жели неку играчку, а ако је не добије, онда хистерично свима загорчава живот. Ствари тако стоје. А то да су избори били нерегуларни, па се због тога протестује а не због њиховог исхода, није ништа мање несувисло. Ако је неко сматрао да избори из неког разлога нису фер, онда на њима не би учествовао. Одбацио би правила игре за која сматра да га дискриминишу, прогласио бојкот и одмах кренуо у протесте.
Међутим, када се у трци учествује, па се на њој доживи пораз и тек онда каже да није била поштена - то није нормално. Ради се о покушају варања сопствене земље, њених грађана и светске јавности. Све би било демократски да сам „ја“ победио, а пошто нисам, онда је одвратно. Јефтина демагогија! Они који јој прибегавају заправо не раде против владајућих. Њих додатно јачају. Хомогенизују присталице власти. Дају јој убедљиве аргументе да Србији и свету каже да је бар део опозиције негација демократских вредности.
Све у свему, протести доприносе томе да Вучић може мирно да спава. Но, то не значи да су оне „наше“ а светске друштвено-политичке структуре које стоје из „шетњи“ - луде. Добро знају шта раде! Прво, један део опозиционих лидера - пре свега мислим на Јанковића и његово окружење - целу причу користе да би створио своју партију. Ради се о борби за део изборног колача који је заједнички добијен на изборима, између ДС и Јанковића. Он настоји да што већи његов сегмент узме за себе, па му зато одговара постизборна мобилизација симпатизера. Друго, разне сорошевске и сличне невладине организације у Србији закувавају целу ствар како би извукле додатне фондове.
Ако ништа не раде – што би их неко са стране финансирао? Овако стварају илузију код својих ментора - вечно спремних да ударе на Русију и свакога ко с њом има добре односе - да су покренули богзна какве протесте. Док газде схвате да се ради о малом броју „шетача“, прошао је воз. Паре су подељене, а финансијерима ће већ после пласирати неку лаж зашто је покушај прављења хаоса пропао. Укратко, то су разлози што нас шачица људи замајава блокадом градова. При томе то што се услед тога суочавамо са додатним саобраћајним гужвама (као да су и регуларне мала мука), још и није најгоре! Горе је што ће се уличне играрије групице политичких превараната - која у своје коло увлачи и пар стотина (често и оправдано) незадовољних али наивних грађана - потенцијално одражавају на новчанике свих нас.
Србија се не може извући из економских тешкоћа без страних инвестиција, а оне беже као ђаво од крста од сваке земље за коју сматрају да је нестабилна. Неки западни медији (пре свега англосаксонски који су традиционално антисрпски) читаву ствар предимензионирају. То се свакако неће добро одразити на побољшање нашег привредног амбијента, раст запослености, веће пореске приходе, па самим тим ни на пензије, односно плате у јавном сектору. О томе би морали да размисле, ако имају бар мало морала, они који организују протесте. Шта су ућарили, алал им. Време је да покажу минимум друштвене одговорности и престану да рекетирају грађане ове земље.
