Може ли ико да замисли Јеремића или Јанковића како, као Вучић, годинама одбијају притиске Запада да уведемо санкције Русији?
Или да замислите како их Путин прима два пута у години дана, оба пута баш у време избора?!
У недељу се не бира ни мистер, ни најдражи комшија, ни најсимпатичнији политичар, већ човек који ће у следећих пет година водити државу. Од чијег рада зависи будућност ове земље. Зато треба гласати разумом а не срцем. Не поводити се ни за пропагандом досовских кандидата и медија да су Вучић и СНС зло и мафија, ни за пропагандом СНС да су Јеремић или Јанковић зло и издајници, већ за тим шта је боље за Србију, шта је њен интерес.
Ма колико некоме звучало као фраза, посебно када то Вучић свакодневно понавља, у овом тренутку највећи интерес Србије јесте да сачува политичку стабилност, да избегне оно што се већ две године догађа у Македонији.
ВУЧИЋ: Надам се победи у 1. кругу, поштоваћу вољу народа
Да ли је то могуће ако Вучић изгуби? Могуће јесте, али није реално. Извесно је да би између владе и парламента, које би и даље контролисали Вучић и СНС, и новог председника избила политичка трвења. Која не би било могуће решити без нових парламентарних избора. На којима би снаге блиске новом председнику могле да победе, али ми изгледа реалније да би владу формирали Вучић и СПС. То би довело до продубљивања политичке кризе и нових избора. Јово наново.
У ситуацији кад је стање у региону нестабилно, кад Изетбеговић и Запад муте воду у БиХ, кад Приштина покушава да створи војску и врши стални притисак на север КиМ, за Србију је најбоље да избегне политичке турбуленције.
Услов за стабилност земље и региона јесте и да Србија задржи “несвртстану“ спољну политику и војну неутралност. Може ли неко да замисли Јеремића или Јанковића како, као Вучић, годинама одбијају све притиске Запада да Србија уведе санкције Русији? Или да под њиховом командом Војска Србије сваке године одржава војне вежбе са руском војском. Или да их Путин прима два пута у години дана, оба пута баш у време избора, као што прима „прозападног“ Вучића?
Вриштаћете од смеха кад видите шта поклањају Паровић, Јанковић и Јеремић у предизборној кампањи
"У Србију се улаже више него раније, незапосленост значајно смањена"
Трећи највећи интерес Србије јесте развој привреде и економије. Да ли је ово што су Вучић и СНС учинили довољно? Није. Али је више него што су учинили они пре њих. У Србију се улаже више него раније. Постоје делови земље у којима је, због доласка страних инвеститора, незапосленост значајно смањена. Укупан економски амијент је повољнији него раније, земља је у финансијски стабилном стању. Само пре три године налазила се на ивици банкрота и грчког сценарија.
Четврти интерес је обрачун са криминалом. Чињеница је да је криминала превише. Да ли је Вучић покушао да се са њим обрачуна? Јесте. Да ли је учинио довољно? Није. И он сам не крије да није задовољан. Тешко је водити борбу против криминала када наследите правосуђе са стотине корумпираних судија и тужилаца, када се већина највећих компанија налази у рукама тајкуна који су их стекли у мафијашкој приватизацији, чије би преиспитивање угрозило егзистенцију десетине хиљада радника, када се добар део медија налази у рукама оних о чијем криминалу би медији требали највише да пишу....
Да ли би Јеремић и Јанковић могли више и боље? Може ли ико да замисли једног од њих двојице како се бори против тајкуна и мафије? Није реално. Нису они тај калибар. Друго, нису тајкунска, правосудна и друге мафије које стално даве Србију настале под влашћу Александра Вучића, већ влашћу ДОС-а. Чији су Јанковић и Јеремић производ, а сада и главне узданице.
