"САМО ЛИЧНИ ИНТЕРЕСИ И МРЖЊА ПРЕМА ВУЧИЋУ" Разочарана опозиционарка разоткрила прљаву политику Ђиласа и његове екипе

На мејл наше редакције стигла је исповест разочаране опозиционарке (име познато редакцији) која је, према сопственим речима, присуствовала једном од скупова опозиције и остала шокирана недостатком програма оних који претендују да се докопају власти у Србији. 

Према њеним тврдњама, скупу је присуствовала већина опозиционих лидера, а међу њима су били и Драган Ђилас, Мариника Тепић, Милош Јовановић, Бошко Обрадовић и Милица Ђурђевић Стаменковски.

Ова опозиционарка желела је да са јавности подели своје искуство и горко разочарање својом опозиционарском делатношћу, како би се сазнало за право лице опозиције. 

Њену исповест преносимо у целости:

- Кренула сам на један од завршних састанака наше збрда-здола и с коца и конопца скупљене и скрпљене коалиције, чија је једина програмска, идејна, идеолошка и делатна основа садржана у постулатима – Мрзимо Вучића и желимо власт – с надом да ћу, можда, ипак, можда и ипак, чути и нешто што би било смислено, рационално, економски и политички спроводиво и одрживо, нешто што заиста бар личи на некакав план и програм, на визију и идеју како да свима, како да целој Србији, буде боље. ​Била сам на свим окупљањима и свим протестима, остајући на њима чак и онда када су постали чиста политичка манипулација и злоупотреба и када су их они који су код Ђиласа запослени (што би наш народ рекао – који су код њега на стану и храни), а Шолаковим медијима подржани, перфидно и подло преузели и обесмислили, заправо политикантски укаљали, оправдану забринутост и неспокој грађана Србије. Веровала сам, дакле, да без обзира на све то мора постојати макар минимум, људски минимум, части и искрене жеље да Србији и њеним грађанима буде боље. ​Том окупљању присуствовали су, игром случаја, и сви најважнији представници онога што себе зове опозицијом у Србији – и Ђилас, и Мариника, и Милош Јовановић, и Бошко Обрадовић, и она Заветница, као и неки други које сам ту и тамо виђала на екранима телевизора, а за које су ми окупљени рекли да су такође некакви лидери нечега, неки странака, покрета, неких организација, речју – сви који за себе мисле да су неко и нешто на опозиционој сцени. Тада сам, уместо онога што сам се ипак надала да ћу чути, чула следеће: најважније је да сменимо Вучића, Србија и њени проблеми – Косово и Метохија, економски развитак, путеви, пруге, раст плата и пензија, школство и здравство, борба против спољнополитичких притисака и уцена, не само у вези са КиМ и француско-немачки план – све то није важно, важно је срушити Вучића, јер само тако Ђилас и Шолак могу поново да се раде и приходују, а биће, наравно, од тога и за сваког из коалиције понешто.

За постизање циља – дозвољена су сва средства, поред оних која су већ коришћена, али мора то још жешће, још више се морају фабриковати афере, нападати свим и свачим Вучића и његову породицу, нарочито децу, Данила пре свега, то мора бити додатни притисак на њега, стварати хаос где год је то могуће и на сваки могући начин, и на локалу и на нивоу државе, али водити рачуна и да то осим основног циља буде, где год је то могуће, у функцији Шолаковог и Ђиласовог пословања, јер ипак они плаћају све ово, ред је да им се бар део уложених средстава већ сад почне враћати. Упутства су била јасна: Сви ваши људи на терену нека измишљају разне афере, неправилности, покрените причу о фантомским бирачима, нападајте и оптужујте Вучића пре свих и свега, њега увек обавезно, за све што вам падне напамет, није важна истина, наши медији ће ионако од тога „направити“ истину, али додајте и причу о расколу и свађама у СНС, иницирајте штрајкове и обуставе рада у просвети, здравству, социјали, али и у јавним предузећима, рецимо Пошти Србије, не само због доставе поште, пакета и гласачких листића, већ пре свега да Шолакова фирма може да преузме тржиште, то нарочито, а ако то прође, наставићемо, Пошту и Телеком треба срушити, као и ЕПС, то су нам најважнији ресурси одакле можемо несметано да извлачимо паре и финансирамо Коалицију, здушно ће то, као и до сада, на једном од наших медија подржати. Наравно, обавезно нападе усмерити и појачати на Лучића и Ђорђевићу они су највећа конкуренција Шолаку, на Николу Петровића и Синишу Малог, поготово на Синишу, он као министар финансија контролише токове новца и законито располагање њим. До краја састанка све је протекло у истом тону – ни речи о Србији, ни речи о плану и програму, ни речи о начину на који је могуће припремити се и шта је могуће урадити да спремни дочекамо будуће, по свему врло турбулентно и комплексно, време која нас, и као народ и као државу, али и као појединце, чекају. Само лично, и лични интереси, само мржња према Вучићу. Осетила сам се превареном, изданом, обманутом, злоупотребљеном. Све то заједно, и све то одједном. Дошло ми је и да заплачем, пре свега над самом собом, али и над мојом Србијом, која има овакве политичаре какви су ови који данас чине опозицију у њој - наводи она.