ЗАПАД СПРЕМА НОВЕ САНКЦИЈЕ ЗА НЕПОСЛУШНОГ КУРТИЈА?! Одричу га се и најближи савезници, све због НЕПРЕСТАНИХ насртаја на СРБЕ

Европска унија је прошлог лета увела казнене мере тзв. Косову јер није уложило довољно труда да смири ситуацију на северу. Од тада не престаје ламент приштинских званичника над "неправедно уведеним санкцијама", мада је њихов значај и ефекат пре свега политички и симболички. О томе говоре познаваоци прилика за Косово онлајн, али о томе сведочи и стање на терену, које је за Србе из дана у дан све теже.

Уредба ЦБК којом се забрањује динар на Космету и због које мештани у српским срединама нису јуче могли да подигну социјалну помоћ и друга новчана давања, наишла је на критике бројних америчких и европских званичника, па је чак и амбасадор САД Џефри Ховенијер поручио да су односи САД и тзв. Косова нарушени.

Од порука се, ипак, не живи, у шта је могао да се увери свако гледајући грађане Северне Митровице, Грачанице, Лепосавића… како (узалуд) чекају у редовима. То су данас поновили и огорчени просветни радници у Северној Митровици и Шилову, протестујући због немогућности да подигну плате. Једина "порука" коју су они разумели јесте, како кажу, да треба да оду са Космета.

Да ли би нове санкције Приштини могле да постану реалност и шта би се њима постигло, ако се има у виду она песимистична, или просто реалистична максима да је лудост радити исту ствар изнова, очекујући другачији резултат?

Стручњаци тврде да постојеће мере ипак нису без ефекта и да би Приштина могла да се суочи и са новим рестрикцијама, док други подсећају да идеја ЕУ није да било кога кажњава. Са обе тврдње би се већина вероватно лако сложила, осим, можда 31.586 корисника социјалних давања из Србије, колико их, према последњим подацима, има на Космету.

Програмска менаџерка НВО Друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић оцењује за Косово онлајн да ако тзв. Косово жели да му се тренутне мере ЕУ укину, мора да испоштује задате услове. Она наводи да нови пакет санкција "није нереалан", јер, се, како каже, сада већ превише прича о томе и додаје да "где има дима има и ватре". Наводи да много извора у Приштини говори о могућности нових санкција, и да им је вероватно предочено да нешто слично може да се деси.

- Што се тиче ефикасности, могу да буду ефикасне, зависи од тога какве су санкције, можемо да видимо из понашања министра Џељаља Свечље, који је напрасно престао са својим активностима на северу након саопштења америчке амбасаде у Приштини где се осудило затварање привремених органа. Дакле, дефинитивно критика у некој мери делује, не нужно можда на све владине званичнике, али на неке од њих да. Дакле, ако то буду индивидуалне санкције, што је оно о чему се највише говори у Приштини, дакле, могућност санкционисања индивидуа, може да буде ефикасно, јер ствара између осталог и притисак на валду да такве особе уклони са извршних места - каже Андрић Ракић.

Према њеним речима, нове санкције су још увек под озбиљним знаком питања.

- Ми смо имали недавно у честитки поводом проглашења независности од стране Макрона, говорио је о наредним недељама које су кључне, да фактички председница тзв. Косова Вјоса Османи пошаље статут ЗСО Уставном суду. На основу тога можемо да кажемо, да бар, ако ништа друго, постоји неки рок, ако тзв. Косово жели да му се тренутне мере ЕУ укину, мора да испоштује те неке ствари које су дате, локалне изборе и слање статута до тог неког рока који је, претпостављам, у вези са неким састанком Савета ЕУ, где би евентуална одлука о укидању мера мера могла да се донесе - наводи наша саговорница.

Како истиче, уколико до тада не буде тражених резултата, онда може да се тврди да мере неће бити суспендоване, а може потенцијално и да дође до формалног проширења тих мера на ЗСО.

- Јер, мере које су тренутно уведене су уведене 3. јуна и уведене су првенствено због градоначелиника, дакле, тражили су се брзи локални избори, тражило се да градоначелници раде са алтернативних локација, ЗСО није била укључена у то, а ако се у наредним недељама, како су то тражили, не реши, можда буде и ЗСО на тој листи услова за укидање мера, бар што се ЕУ тиче - сматра Андрић Ракић.

И Милош Павковић из Центра за европске политике оцењује за Косово онлајн да САД и ЕУ увелико разматрају како да казне једностране поступке косовског премијера Аљбина Куртија поводом одлуке ЦБК да укине платни промет у динарима.

- ЕУ, државе Квинте и САД нису задовољни ониме како се Курти и његова влада понаша због свих ескалација које они изазивају, тако да можемо очекивати одговор како Брисела, тако и Вашингтона. Пратили смо изјаве Џејмса О'Брајена прошле недеље где је чак довео у питање партнерски однос САД и Косова. Дакле, ситуација је у овом тренутку алармантна и у контексту дијалога и односа Београда и Приштине, као и односа Владе тзв. Косова према Србима на северу. Она захтева један јасан политички одговор ЕУ и САД за који очекујем да ћемо га видети у наредном периоду. Какав ће он бити? Ми за сад немамо конкретне назнаке, видели смо да је ЕУ још у јуну прошле године увела пакет рестриктивних мера Влади у Приштини које нису позитивно деловале на сам ток догађаја. Сада можемо очекивати неке можда оштрије и конкретније санкције директно према индивидуама у косовској влади. То зависи од расположења држава чланица, и наравно Америке - казао је наш саговорник.

Истиче да је један део првог пакета рестриктивних мера ЕУ било стопирање одређених средстава из претприступних фондова за тзв. Косово што је индиректно погађало и грађане.

- Мислим да ће ЕУ водити рачуна да не уводи рестриктивне мере које ће се одразити на целу популацију па ће Европска комисија гледати да уведе други пакет мера које ће погађати конкретне појединце. Битно је поменути да је ЕУ недавно објавила План раста за Западни Балкан. То је око шест милијарди евра директне финансијске помоћи које су намењене и за тзв. Косово као део Западног Балкана. Читав фонд може бити блокиран за Косово уколико не буде испоштовало јасне критеријуме који ће узети у обзир добросуседске односе и дијалог са Београдом. То је један вид индиректних мера, дакле план за раст може бити блокиран за Приштину докле год не покаже добру вољу за дијалогом. Друга ствар јесте да пут ка чланству у ЕУ за Приштину такође може бити условљен напретком у дијалогу као што је пут Србије условљен поглављем 35. То су неки механизми које ЕУ може да искористи, а ту увек постоје неке додатне санкције које могу бити знатно оштрије, а већ су део дијалога у Бриселу и Вашингтону - навео је Павковић. 

(Србија Данас/Косово Online)