ZAPAD SPREMA NOVE SANKCIJE ZA NEPOSLUŠNOG KURTIJA?! Odriču ga se i najbliži saveznici, sve zbog NEPRESTANIH nasrtaja na SRBE

Evropska unija je prošlog leta uvela kaznene mere tzv. Kosovu jer nije uložilo dovoljno truda da smiri situaciju na severu. Od tada ne prestaje lament prištinskih zvaničnika nad "nepravedno uvedenim sankcijama", mada je njihov značaj i efekat pre svega politički i simbolički. O tome govore poznavaoci prilika za Kosovo onlajn, ali o tome svedoči i stanje na terenu, koje je za Srbe iz dana u dan sve teže.

Uredba CBK kojom se zabranjuje dinar na Kosmetu i zbog koje meštani u srpskim sredinama nisu juče mogli da podignu socijalnu pomoć i druga novčana davanja, naišla je na kritike brojnih američkih i evropskih zvaničnika, pa je čak i ambasador SAD Džefri Hovenijer poručio da su odnosi SAD i tzv. Kosova narušeni.

Od poruka se, ipak, ne živi, u šta je mogao da se uveri svako gledajući građane Severne Mitrovice, Gračanice, Leposavića… kako (uzalud) čekaju u redovima. To su danas ponovili i ogorčeni prosvetni radnici u Severnoj Mitrovici i Šilovu, protestujući zbog nemogućnosti da podignu plate. Jedina "poruka" koju su oni razumeli jeste, kako kažu, da treba da odu sa Kosmeta.

Da li bi nove sankcije Prištini mogle da postanu realnost i šta bi se njima postiglo, ako se ima u vidu ona pesimistična, ili prosto realistična maksima da je ludost raditi istu stvar iznova, očekujući drugačiji rezultat?

Stručnjaci tvrde da postojeće mere ipak nisu bez efekta i da bi Priština mogla da se suoči i sa novim restrikcijama, dok drugi podsećaju da ideja EU nije da bilo koga kažnjava. Sa obe tvrdnje bi se većina verovatno lako složila, osim, možda 31.586 korisnika socijalnih davanja iz Srbije, koliko ih, prema poslednjim podacima, ima na Kosmetu.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić ocenjuje za Kosovo onlajn da ako tzv. Kosovo želi da mu se trenutne mere EU ukinu, mora da ispoštuje zadate uslove. Ona navodi da novi paket sankcija "nije nerealan", jer, se, kako kaže, sada već previše priča o tome i dodaje da "gde ima dima ima i vatre". Navodi da mnogo izvora u Prištini govori o mogućnosti novih sankcija, i da im je verovatno predočeno da nešto slično može da se desi.

- Što se tiče efikasnosti, mogu da budu efikasne, zavisi od toga kakve su sankcije, možemo da vidimo iz ponašanja ministra Dželjalja Svečlje, koji je naprasno prestao sa svojim aktivnostima na severu nakon saopštenja američke ambasade u Prištini gde se osudilo zatvaranje privremenih organa. Dakle, definitivno kritika u nekoj meri deluje, ne nužno možda na sve vladine zvaničnike, ali na neke od njih da. Dakle, ako to budu individualne sankcije, što je ono o čemu se najviše govori u Prištini, dakle, mogućnost sankcionisanja individua, može da bude efikasno, jer stvara između ostalog i pritisak na valdu da takve osobe ukloni sa izvršnih mesta - kaže Andrić Rakić.

Prema njenim rečima, nove sankcije su još uvek pod ozbiljnim znakom pitanja.

- Mi smo imali nedavno u čestitki povodom proglašenja nezavisnosti od strane Makrona, govorio je o narednim nedeljama koje su ključne, da faktički predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani pošalje statut ZSO Ustavnom sudu. Na osnovu toga možemo da kažemo, da bar, ako ništa drugo, postoji neki rok, ako tzv. Kosovo želi da mu se trenutne mere EU ukinu, mora da ispoštuje te neke stvari koje su date, lokalne izbore i slanje statuta do tog nekog roka koji je, pretpostavljam, u vezi sa nekim sastankom Saveta EU, gde bi eventualna odluka o ukidanju mera mera mogla da se donese - navodi naša sagovornica.

Kako ističe, ukoliko do tada ne bude traženih rezultata, onda može da se tvrdi da mere neće biti suspendovane, a može potencijalno i da dođe do formalnog proširenja tih mera na ZSO.

- Jer, mere koje su trenutno uvedene su uvedene 3. juna i uvedene su prvenstveno zbog gradonačelinika, dakle, tražili su se brzi lokalni izbori, tražilo se da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, ZSO nije bila uključena u to, a ako se u narednim nedeljama, kako su to tražili, ne reši, možda bude i ZSO na toj listi uslova za ukidanje mera, bar što se EU tiče - smatra Andrić Rakić.

I Miloš Pavković iz Centra za evropske politike ocenjuje za Kosovo onlajn da SAD i EU uveliko razmatraju kako da kazne jednostrane postupke kosovskog premijera Aljbina Kurtija povodom odluke CBK da ukine platni promet u dinarima.

- EU, države Kvinte i SAD nisu zadovoljni onime kako se Kurti i njegova vlada ponaša zbog svih eskalacija koje oni izazivaju, tako da možemo očekivati odgovor kako Brisela, tako i Vašingtona. Pratili smo izjave Džejmsa O'Brajena prošle nedelje gde je čak doveo u pitanje partnerski odnos SAD i Kosova. Dakle, situacija je u ovom trenutku alarmantna i u kontekstu dijaloga i odnosa Beograda i Prištine, kao i odnosa Vlade tzv. Kosova prema Srbima na severu. Ona zahteva jedan jasan politički odgovor EU i SAD za koji očekujem da ćemo ga videti u narednom periodu. Kakav će on biti? Mi za sad nemamo konkretne naznake, videli smo da je EU još u junu prošle godine uvela paket restriktivnih mera Vladi u Prištini koje nisu pozitivno delovale na sam tok događaja. Sada možemo očekivati neke možda oštrije i konkretnije sankcije direktno prema individuama u kosovskoj vladi. To zavisi od raspoloženja država članica, i naravno Amerike - kazao je naš sagovornik.

Ističe da je jedan deo prvog paketa restriktivnih mera EU bilo stopiranje određenih sredstava iz pretpristupnih fondova za tzv. Kosovo što je indirektno pogađalo i građane.

- Mislim da će EU voditi računa da ne uvodi restriktivne mere koje će se odraziti na celu populaciju pa će Evropska komisija gledati da uvede drugi paket mera koje će pogađati konkretne pojedince. Bitno je pomenuti da je EU nedavno objavila Plan rasta za Zapadni Balkan. To je oko šest milijardi evra direktne finansijske pomoći koje su namenjene i za tzv. Kosovo kao deo Zapadnog Balkana. Čitav fond može biti blokiran za Kosovo ukoliko ne bude ispoštovalo jasne kriterijume koji će uzeti u obzir dobrosusedske odnose i dijalog sa Beogradom. To je jedan vid indirektnih mera, dakle plan za rast može biti blokiran za Prištinu dokle god ne pokaže dobru volju za dijalogom. Druga stvar jeste da put ka članstvu u EU za Prištinu takođe može biti uslovljen napretkom u dijalogu kao što je put Srbije uslovljen poglavljem 35. To su neki mehanizmi koje EU može da iskoristi, a tu uvek postoje neke dodatne sankcije koje mogu biti znatno oštrije, a već su deo dijaloga u Briselu i Vašingtonu - naveo je Pavković. 

(Srbija Danas/Kosovo Online)