ДАНАС ИЗБОРИ НА КОСОВУ: Ко је фаворит, а ко "вреба из сенке"? Срби на овим изборима бирају између три листе
Како сада ствари стоје, фаворит је "Самоопредељење" Аљбина Куртија које би, према неким пројекцијама, мого да освоји готово 50 мандата
На Косову и Метохији данас се одржавају ванредни парламентарни избори, други по реду за непуне две године.
Расељена лица кренула из Београда пут Косова и Метохије: Важно да сви Срби изађу на изборе (ФОТО)
(УЖИВО) ВАНРЕДНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ НА КиМ: Велики одзив упркос лошем времену, ЦИК надзире гласање (ВИДЕО/ФОТО)
ДАН ПРЕД ИЗБОРЕ НА КиМ ОБЈАВЉЕН ШОКАНТАН СНИМАК: Куртија ово може СКУПО коштати (ВИДЕО)
Како сада ствари стоје, фаворит је "Самоопредељење" Аљбина Куртија које би, према неким пројекцијама, мого да освоји готово 50 мандата, што би у преводу значило да би му требала подршка још 11 посланика да формира већину, и тиме и твз. владу. У том случају, Курти би поново могао бити тзв. премијер.
Са друге стране, на овим изборима неће бити неких од звучнијих имена косовске политичке сцене који су годинама уназад ведрили и облачили - Кадрија Весељија или пак доскорашњег тзв. косовског председника Хашима Тачија, који ће излазак на биралишта и резултате пратити из хашких ћелија.
Ипак, на изборе иде њихова ДПК, овог пута вођења Енвером Хоџајем, некадашњим министром спољних послова, и актуелним кандидатом ове странке за тзв. премијера.
"На црту" излази и Рамуш Харадинај са својом странком "Алијанса за будућност Косова" (АБК).
Срби ће на овим изборима бирати између три листе: Српске листе, Српског демократског савеза и Грађанске иницијативе за слободу, правду и опстанак. Њима ће припасти 10 места у косовском парламенту, јер им је толико загарантовано Уставом.
Других 10 такође је намењено мањинама (Горанци, Турци, Бошњаци, Роми, Ашкалије, Египћани).
Тзв. Косовски парламент има укупно 120 посланика, а на изборима ће се наћи 28 политичких субјеката, од тога 21 странка, пет грађанских иницијатива и две коалиције. У борби за та места учествује 1.079 кандидата.
Изборна кампања на КиМ трајала је око месец и по дана, а обележила је, између осталог, великоалбанска реторика, а једна од главних порука готово сваког учесника била је да ће натерати Београд да призна косовску независност.
Вјоса Османи, в.д. тзв. председника Косова, расписала је изборе након што је Уставни суд прогласио тзв. владу Авдулаха Хотија нелегитимном, јер је посланик Етеми Арифи из Ашкалијске партије био, у тренуцима кад је гласао за избор тзв. владе, правоснажно осуђен на затворску казну у трајању од годину и три месеца због малверзација са субвенцијама.
Некадашњи лидери такозване "ратне коалиције" Кадри Весељи и Хашим Тачи налазе се у Хашком трибуналу где чекају почетак суђења и где су осумњичени за злочине које су починили као челни људи терористичке ОВК.
На изборној листи "Самоопредељења" неће бити ни Аљбин Курти, коме је суд забранио да се кандидује, и то зато што је у претходне три године био осуђиван за кривична дела.
И без њих албанске странке су кампање водиле по "опробаном рецепту". У недостатку решења за суштинска питања, борбу против криминала, корупције, немаштине, незапослености, тамошњи политичари су се служили празним обећањима, неизоставно стављаући у центар и питање наставка дијалога са Србијом.
Управо је свака од водећих странака, Демократски савез Косова, Самоопредељење и Демократска партија Косова, до наклоности јавности бирала да дође представљањем своје владе као оне која ће од Србије издејствовати признање.
Тако је Авдулах Хоти, испред ДСК, говорио да ће се они држати јасних принципа које су имали од почетка по питању дијалога, где се може говорити само о признању између две стране, без могућности разговора о територијалном интегритету.
- На тим принципима смо започели процес дијалога и постигли резултате. Сада, писмо које је стигло од председника Бајдена упућено Србији, потврђује да смо били у праву у вези тих принципа по питању дијалога - каже Хоти.
Енвер Хоџај, кандидат за премијера испред ДСК подвлачи међусобно признање као главну тему преговора са Србијом. Наводећи у изјави за "Радио слободна Европа" да су неки од претходних премијера били против Вашингтона, Париза, Брисела, Берлина и да је због тога тзв. Косово до сада сносило последице.
Са друге стране, своја лична познанства са новоизабраним председником САД Бајденом, као и са директором за националну безбедност Џејком Саливеном и немачком канцеларком Ангелом Меркел издваја као потенцијални "кец у рукаву" у преговорима који би довео до коначног споразуму са Србијом.
Из Куртијевог "Самоопредељења" најављују да се дијалог може водити само о отвореним питањима "између две самосталне државе".
Рамуш Харадинај је у кампањи најављивао и референдум за уједињење са Албанијом у наредним годинама, наводећи да се он може избећи само на један, за Србију неприхватљив начин - признањем Косова као независне државе.
"Избори су и они говоре оно што бирачи хоће да чују, а циљ албанског покрета је да "заврше посао", да добију пуно признање, али ради се искључиво о изборном обећању", сматра политички аналитичар Душан Јањић.
- Ја претпостављам кад би неко тамо рекао нешто супротно да би изгубио изборе - каже Јањић.
О међусобном признању почело је да се прича 2015. године на иницијативу Квинте, незваничне скупине за доношење одлука, коју чине САД, Велика Британија, Италија, Немачка и Француска. Данас је оно основа политичке кампање свих водећих партија на Косову.
- Та мантра међусобног признања је амерички став и наравно да су га сви албански политичари прихватили - наводи Јањић.
То како ће се Србија даље у преговорима односити не зависи од тога ко ће бити победник избора на Косову, као што од победника не зависи ни сам ток дијалога.
- Наши не прихватају међусобно признање. То ко ће бити победник неће утицати на понашање Србије у дијалогу, јер она још увек понавља да је Косово и Метохија њен саставни део. Као што од победника непосредно не зависи ни оно што ће бити у дијалогу, јер је резултат дијалога само компромис, али треба да буде дијалога, за сада га нема - наводи Јањић.
Он објашњава да се решење увек постиже на трећој страни, односно да ће то у овом случају бити током Бриселског дијалога.
- Ко год од њих победи и дође на власт мораће да настави дијалог, као што је и Курти морао да укине таксе, иако је говорио да никад неће - каже он.
У марту ове године навршиће се десета година откако су представници Београда и Приштине за преговарачким столом.
