"ДУГУЈЕТЕ МИ КРВ, ДУГУЈЕТЕ МИ КРВ": Стравична прича српског младића утамниченог на Косову
Рецепт опробан у земљама бивше Југославије почели да примењују и Албанци на Косову. Милош Јокић три године невин провео на робији.
Крвави распад бивше СФРЈ оставио је много ожиљака од Ђевђелије до Триглава. Стотине хиљада мртвих и расељених, разорени градови али и породице, све су последице крвавог распада некадашње заједничке државе Јужних Словена. Жртве и злочини постојали су на свим странама. Међутим као по команди Срби су проглашавани за кривце, за злочинце, "одговорни" су за све. Срби су испали џелати, сви остали жртве. Та пракса се нажалост, наставља и данас.
"ЛАЖЕШ, РАМУШЕ, ЛАЖЕШ" Рама ЖЕСТОКО ИСПРОЗИВАО премијера лажне државе! ПУКЛА ТИКВА
"Нећемо никога да молимо, ако нас ЕУ неће, има ко хоће" ЈАСАН СТАВ СРБИЈЕ
ФРАНЦУСКА И НЕМАЧКА ЈЕДИНСТВЕНЕ ОКО КОСОВА: Разлика у нијансама
Земље настале распадом бивше заједничке државе подигли су на десетине хиљада тајних оптужница против Срба, а онда их хапсили и судили за наводне ратне злочине. Како доказа углавном није било, покретана су маратонска суђења на којима су оптужени малтретирани, вређани, шиканирани. Упућиване су претње њиховим породицама. Све ово је рађено са једним јединим циљем.
Да се Срби заплаше, напусте своју имовину ако још живе у тим земљама, а ако су протерани да се никада не врате.
Тај рецепт примењивале су и примењују Хрватска и БиХ. Њиховим стопама, у последње време, све више крећу и привремене институције самоуправе на Косову. Против косовских Срба се подижу тајне оптужнице за наводне ратне злочине, они се хапсе, затварају, уз кршење свих права затвореника и људких права, да би после маратонских вишегодишњих суђења били ослобођени, јер нема доказа.
Међу првима који је ухапшен и осуђен, је Србин из села Гушица у општини Витина, Милош Јокић. Када је ухапшен имао је непуних 20. година. После суђења које је трајало скоро три године, Јокић је осуђен за убиства, силовање, протеривање Албанаца, нехумано понашање, пљачкање имовине. Све време суђења провео је иза решетака, а чак четири пута је премештан из затвора у затвор. Био је притворен у четири затвора – Бондстилу код Урошевца, Косовској Митровици, Гњилану и Приштини. Првостепено веће састављено од Албанаца осудило га је на 20 година затвора.
Другостепено судско веће састављено од међународних судија преиначило је првостепену судску пресуду, Јокића прогласило невиним и ослободило га из притвора. Борба Милоша и породице Јокић за правду и истину трајало је пуних 33. месеца.
У каснијим интервијуима које су дали Милош и његов отац Велибор Јокић говоре о борби за истину, али и за своју имовину и повратак на Косово.
- У нашем селу било је шест кућа Јокића. Када се 1999. године чета Југословенске војске која се налазила повише села повукла, наоружани Албанци почели су да киднапују, пале, пљачкају и протерују. Наш први план био је да сва деца оду у централну Србију, стари остану у Гушици, а остали оду у Витину. Међутим, план је промењен и моја породица је на тракторима три дана путовала до централне Србије. Милош, моје најстарије дете, био је тада студент прве године Више техничко-машинске школе у Урошевцу. Пошто није служио војску, одлучили смо да прво то обави па ћемо касније видети где и шта даље. Кад смо отишли у Врање па у Бујановац, свугде су нам рекли да за њега нема места - прича Велибор Јокић.
- Био је конкурс за полицију УНМИК и ја сам мислио, ипак је то међународна заједница, сигурније је, можда није лош посао. Тако сам отишао да се јавим на конкурс. Дођем у Витину, у стан код рођака, и после два дана, 26. августа 1999. године, ухапсе ме, спроведу у затвор и оптуже да сам убио човека, учествовао у расељавању Албанаца и нехумано поступао према неким другим Албанцима у селу Врбан. Касније прошире оптужницу, па опет... И на крају кад сам мислио готово је, осудиће ме на смрт, а они ме осуде на 20 година затвора. А све је било засновано на томе да су ме сви сведоци видели у униформи. У животу нисам обукао униформу - почиње своју причу Милош Јокић.
У првобитној оптужници стоји да је Милош Јокић убио Рамадана Бератија у селу Смирна, 15. априла 1999. године, убио Реџепа Емерлаху 9. маја у селу Врбан, прогонио Албанце из села Смирна, нехумано поступао према Султану Берати... Истрага је почела септембра исте године, а 25. фебруара наредне јавни тужилац Окружног суда у Гњилану подиже и званично оптужницу теретећи Милоша Јокића за геноцид.
У мају почиње главни претерес али бива прекинут због нових оптужница. Тада је Јокић оптужен за прогон Албанаца у селу Врбан, силовање у истом селу, уништавање и пљачкање имовине великих размера, незаконито затварање седам особа, пљачку шест лица у селу Врбан и присиљавање на принудни рад. Тако је на основу 10 тачака оптужнице почела прича из суднице дуга три године.
- Прво сам био у Бондстилу. Према мени су се понашали ни добро ни лоше. Осим некад, кад су ме испитивали и наговарали ме да признам оно што нисам урадио. Стално су ми претили да ће ме послати у део затвора где су Албанци. Тада је база била направљена од шатора и била је тешка и хладна зима. Тек касније је направљено монтажно насеље. Није било лако, али сам се највише плашио затвора "Дубрава" - прича Милош Јокић.
У фебруару 2000. године, јавни тужилац испитао је пет сведока и након тога, 28. априла, подноси захтев да се спроведе истрага која почиње 19. маја. Почетком јуна подигнута је оптужница и за нове тачке, а 20. јуна 2000. године, почиње поновни претрес, пред судским већем које су чинила двојица судија Албанаца, три поротника такође Албанца и један међународни судија. Милош Јокић је 20 септембра 2000 године осуђен на 20 година затвора. Пола године касније, Врховни суд Косова 26. априла укида пресуду Окружног суда у Гњилану и враћа предмет на поновно суђење.
Милоша Јокића после 20 месеци проведених у Бондстилу одводе у Окружни затвор у Косовској Митровици.
- Био сам сам у минијатурној ћелији недељама. Моји браниоци су тражили да у поновном суђењу буде међународно судско веће, а после је о томе донета и уредба 2000/64 - наставља Милош Јокић.
Крајем септембра 2001. године пред судским већем састављеним од двоје међународних судија и једног професионалног, међународног тужиоца, почиње нови процес, којим ће на крају бити доказана Јокићева невиност. Тада тужилац подиже измењену оптужницу теретећи Јокића за ратни злочин против цивила из члана 142 Кривичног закона Југославије. У својству сведока испитано је 14 Албанаца, један Американац, четири српска сведока, обављен је увиђај, у Београду је испитано 11 сведока одбране, анализирани су документи, фотографије... Тада је 3. маја у Приштини прочитана пресуда да је невин и ослобођен по свим тачкама оптужнице.
- Не можеш да замислиш како је све то изгледало. Колико је сведока ту било и шта су све тврдили. Слушајући, само сам се крстио и Богом клео да ништа од тога нисам урадио. А кад су рекли да сам слободан у судници је било вике, урлања, претњи, ... свега - са тугом се присећа Јокић.
О процесу говори и један од његових београдских адвоката Драган Палибрк.
- Ово је био један од најтежих случајева, од свих актулених на Косову. Јокић је био оптужен за геноцид, па је то преквалифаковано у оптужбу за ратни злочин против цивила. Кажњен је на 20 година. Непуних годину дана смо се крваво борили да докажемо невиност тог младића и тако је и било. Тада, када је донета пресуда, да није било огромног обезбеђења око судија, тужиоца и нас, растргали би нас сви они у судници и маса људи испред суднице. Сада, ако се тај свет тамо заиста бори за установљење права и тековине цивилизације, онда би Милош Јокић по свим силама закона требало да добије надокнаду штете - каже Палибрк.
"ГДЕ ГОД СУ АМЕРИКАНЦИ, РЕШЕЊА СУ КАТАСТРОФАЛНА ЗА НАС": Писац са Косова прича о животу Срба на КиМ
ЈЕДИНИ СРПСКИ ВОЈНИК који је одбио да се повуче са КиМ! Милош уз ЗВУКЕ ГУСАЛА до последњег даха бранио РОДНУ КУЋУ (ВИДЕО)
СВЕ УВРЕДЕ ХАШИМА ТАЧИЈА! Позвали га у Берлин, он им ПЉУНУО У ЛИЦЕ - ево шта је РАЗБЕСНЕЛО Меркелову и Макрона
И за крај Јокић издваја један детаљ у обимној оптужници и пресуди - доказивање по три тачке: убиство, расељавање и нехумано поступање.
- Када је суд позвао сведока Везира Бератија, одазвало се мушко лице. Пошто је био упозорен да је лагање на суду кривично дело, признао је да он није Везир, него Исмет Берати. Рекао је да се одазвао уместо Везира, јер Везир живи у Немачкој и тамо је живео и за време рата.
Кад је ослобађајућа пресуда изречена, један од тих оштећених викнуо ми је на албанском: "Дугујете ми крв! И ви и они – показујући на моје адвокате."Али судије то нису могле ни да разумеју нити је било могућности да им се објасни - закључује Милош Јокић.
Милош Јокић је правоснажно ослобођен свих оптужби. Никада није добио било какву моралну и новчану сатисфакцију за физичку и психичку тортуру коју је доживео за скоро три године проведене по албанским казаматима на Косову.
