ХРВАТИ ЛОБИРАЈУ ЈАЧЕ НЕГО ИКАД - ПОЗВАЛИ ПРЕОСТАЛИХ ПЕТ ЧЛАНИЦА ДА ПРИЗНАЈУ КОСОВО: Да ли је реално да се то догоди?
Шеф хрватске дипломатије је позвао преосталих пет чланица ЕУ које то нису урадиле да признају Косово
Једна од првих земаља које су 2008. године признале једнострано проглашену независност Косова била је Хрватска. Ова земља је од тада више пута позивала све чланице Европске уније да подрже косовску независност, а шеф хрватске дипломатије изјавио је потекле недеље да та земља "подстиче" преосталих пет чланица ЕУ да то учине.
БИРАМ СРЦЕМ, БИРАМ СРБИЈУ! У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ЈОШ ЈЕДАН ТЕМАТСКИ МОСТ - МОСТ "СПОМЕНАР"
ВЕЛИКА ЗАПЛЕНА ДРОГЕ НА КОСОВУ: Пресечена једна од "балканских рута", код ухапшених пронађено и оружје
МИНИСТРУ УДОВИЧИЋУ ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК НА КиМ! Требало да посети децу у школама, да ли може гнусније од овога!
Изјава долази у тренутку када је међународна дипломатска активност у вези са дијалогом Београда и Приштине интензивирана и када се све отвореније спекулише о промени става неких чланица које не признају Косово, попут Грчке која је унапредила своје односе са Приштином, али и Шпаније за коју се спекулисало да ће отворити канцеларију у том граду.
Нова акција Хрватске, која је покренута на међународној конференцији ГЛОБСЕЦ у Братислави, на којој се разговарало о ситуацији на Западном Балкану отворила је питање не само тајминга, већ и користи које би Хрватска од тога могла да има. Осим тога, немеће се и питање заоштравања односа Београда и Загреба, што би могла бити последица овог потеза.
Шта је заправо рекао Гордан Грлић Радман? Шеф хрватске дипломатије је позвао преосталих пет чланица ЕУ које то нису урадиле да признају Косово, а потом је оценио да је за стабилност региона кључно поштовање територијалне целовитости држава.
- Хрватска подстиче последњих пет чланица ЕУ да признају независност Косова, јер би то допринело стабилизацији региона и самог Косова - рекао је он.
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић видео је овај потез као додатни ударац иначе крхким односима две земље. Како је рекао, Радман је показао "како се не граде добросуседски односи".
- Хрватски колега је тиме показао како се не граде добросуседски односи већ како се и они који су крхки и који су оптерећени много чиме из прошлости, додатно загађују. То није прави пут и прави избор - рекао је Селаковић новинарима.
Овакви потези по правилу буду оцењени као део тактике у прикупљању поена на унутрашњем политичком плану. Многи професори су сагласни у оцени да оваква иницијатива не може да има значајније ефекте у наредном периоду, али указују да би у обзир требало узети и шире околности, а пре свега притисак на пет земаља ЕУ које нису признале Косово и који је у последње време сви видљивији.
Позиви да пет земаља чланица ЕУ, које то досад нису учиниле, признају једнострано проглашену независност Косова постојали су и раније, а према речима професора, такви апели различитих актера у ЕУ до сада нису имали значајније ефекте.
Да је реч о једној врсти агенде коју Хрватска има када су у питању Србија, али и регион сматра Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику и професор на ФПН.
- Очигледно је да не само Хрватској, него и бројним другим међународним актерима, који су и на светској сцени утицајнији, у овом тренутку стало до тога да се одлука тих пет држава које нису признале косовску независност на неки начин измени и чини ми се да је ту заправо стављен фокус на однос Грчке, Румуније, Шпаније, Словачке и Кипра према косовском питању - наводи Ђукановић.
Никола Буразер из Центра савремене политике указује да код неких актера на међународној сцени постоји став да би таква динамика могла на другачији начин да "реши" косовски проблем, будући да би то пружило европску перспективу тзв. Косову и ставило Србију "пред свршен чин".
- Одсуство признања од стране пет држава чланица ЕУ је већи проблем за европску перспективу Косова од одсуства признања од стране Србије. Не верујем, међутим, да ова иницијатива може да има значајније ефекте у наредном периоду - наводи он.
И према мишљењу Ђукановића и Буразера, у наредном периоду не треба очекивати да ће доћи до промене става неке од пет земаља чланица ЕУ.
Ђукановић напомиње да Грчка на неки виши ниво успоставља односе са Приштином у овом тренутку.
- Нисам сигуран да би ипак у неком догледном времену дошло до суштинске промене њеног става када је у питању Косово - каже он.
Буразер такође сматра да не треба очекивати промену у наредном периоду.
- Докле год траје процес дијалога и докле год је Србија у њему конструктивна, промена одлуке било које од пет држава чланица би нанела велику штету овом процесу - напомиње он.
По његовом мишљењу, Хрватска није у позицији да самостално врши јачи притисак.
- Хрватска свакако није у позицији да самостално врши јачи притисак на њих у том правцу, тако да ову изјаву видим више као начелну подршку косовској европској перспективи, која би свакако била "откочена" ако би поменутих пет земаља променило свој став - каже Буразер.
Хрватски аналитичар Давор Ђенеро подсећа да је Хрватска релативно рано, у марту 2008. године, признала независност Косова, а то је учинила у пакету са две чланице НАТО савеза - Мађарском и Бугарском. Он указује да нова иницијатива хрватског министра није изненађење. Потез види и као део шире међународне активности и нових глобалних околности.
- Победом мултилатералистичке, атлантистичке администрације у САД и успостављањем администрације Џоа Бајдена, али и сазревањем околности унутар ЕУ, створени су услови за потискивање патогеног утицаја Русије с Балкана и за убрзање дијалога Косова и Србије под покровитељством ЕУ. Ако се преговори одвијају под покровитељством ЕУ, уз помоћ САД, те ако сви признају независност Косова, лако је могуће Путина и Русију потиснути са Балкана - напомиње Ђенеро.
Међународни суд правде је 2010. године пресудио да Декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом, и већ тада је, како наводи Ђенеро, тадашњи председник Стјепан Месић "лобирао" код тадашњег председника Словачке Ивана Гашпаровича.
Од објаве Саветодавног мишљења, како указује Ђенеро, Хрватска снажно подупире признање тзв. Косова и његов суверенитет.
- Саветодавно мишљење даје јасно објашњење и за тезу хрватског министра, како је важно да практично све државе чланице ЕУ, државног савеза који се заснива на начелима владавине права и заштите људских права, признају независност Косова, и да притом инсистирају на начелу непроменљивости граница - додаје он, уз оцену да је само "питање времена" када ће и преосталих пет чланица ЕУ признати тзв. Косово.
Тзв. Косово је 2008. године једнострано прогласило независност, коју су признале 22 државе чланице ЕУ. То нису учинили Кипар, Грчка, Румунија, Шпанија и Словачка, а у последње време се све чешће говори о могућем притиску на њих.
