МАКРОНОВ И МЕРКЕЛИН БАЛКАНСКИ СЛОМ: "Самит је пошао по злу чим је почео, Харадинај без признања НЕ ПРЕГОВАРА"
Једино око чега се косовски политичари слажу јесте да САД, које су предводиле НАТО бомбардовање 1999. године, које је створило пут ка независности Косова, треба да буду више умешане у процес.
Француски председник Емануел Макрон био је на ивици да изгуби живце током самита у Берлину, на коме је главна тема био дијалог између Београда и Приштине, пише "Политико".
Након што је сатима покушавао, безуспешно, да наговори тзв. косовског премијера Рамуша Харадинаја да прихвати компромис како би ублажио погоршање спора "своје мале земље са Србијом", француски председник је постао веома жесток.
- Нисте у позицији да ишта тражите - рекао је Макрон, подижући глас на Харадинаја док је група других лидера са западног Балкана гледала, навела су за "Политико" два извора која су присуствовала сусрету у Берлину.
РАМУШ УКИНУО ТАКСЕ, АЛИ САМО ОВОМ ЧОВЕКУ: Због чега је важан краљ макарона, крпа и кеса? (ФОТО)
СРБИ НА КОСОВУ НЕ ОДУСТАЈУ: Након напада албанских специјалаца на ГОЛОРУКИ НАРОД организован нови протест!
Шта се све Србији спрема до самита у Паризу: Стиже ШЕСТ УЦЕНА до јула!
Макрон је ове недеље посетио немачку престоницу како би заједно са немачком канцеларком Ангелом Меркел водио самит лидера Западног Балкана који је требало да има за циљ покретање преговора између Београда и Приштине. Фрустрирани неуспехом ЕУ да постигне договор да се ублаже тензије, Меркел и Макрон су одлучили да ствари узму у своје руке. До тренутка када је самит завршен у раним јутарњим сатима, вероватно су пожелели да нису, преноси "Политико".
Уместо да донесу пробој, Меркел и Макрон су несвесно изнели дисфункционалну дипломатију Европе на јавни увид. Самит је истакао поделе не само између Косова и Србије, него и између Париза и Берлина, и између земаља чланица ЕУ и њеног спољнополитичког апарата у Бриселу.
Тензије између балканских суседа поново су се распламсале недавно након што је Косово, које је 2008. године прогласило независност од Србије, наметнуло 100 одсто увећане таксе на српску робу као одговор на напоре Београда да блокира међународно признање Приштине. Србија је одмах јасно ставила до знања да неће више учествовати у дијалогу између две стране под покровитељством ЕУ док се ови намети не укину.
Пред састанак ове недеље ниједна страна није била спремна да се помери са својих позиција, што је навело неке дипломате да се приватно питају треба ли самит уопште да се одржи, пише овај лист.
- Велике земље често користе такве састанке, који лидерима мањих земаља нуде пожељну међународну пажњу, као подстицај за компромисе. У овом случају, учесници нису могли ни да се сложе ни око широких "закључака" које су Берлин и Париз изнели у данима који су претходили самиту - наводи "Политико".
Упркос неслагању, и Макрон и Меркел су се надали да ће искористити замах договора између Грчке и Северне Македоније како би постигли некакав пробој у Србији и на Косову. Били су разочарани. Састанак, који је укључивао лидере из Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Северне Македоније, а који је такође требало да буде усредсређен на намере земаља региона да се прикључе ЕУ, "брзо се запљуснуо у мочвару између Србије и Косова", изазивајући критике да су Берлин и Париз само додатно погоршали ситуацију.
ТАЧИ НА КОЛЕНИМА ПРЕД ТРАМПОМ: Хашим гледа како ЕУ пропада, па ЦВИЛИ пред Америма!
- Једина срећна особа била је Могерини - рекао је један од учесника, мислећи на шефицу европске дипломатије Федерику Могерини.
Успостављањем самита изван Брисела, који има свој сопствени процес, а за циљ има нормализацију односа између тзв. Косова и Србије, Француска и Немачка су ефективно засениле Брисел. Иако је Могерини била позван на састанак у Берлину, добила је мало простора. Критичари тврде да је током већег дела свог мандата, који је почео 2014. године, Италијанка мало пажње посветила Балкану, али је са закашњењем постала активнија јер је регион у средишту политике великих сила попут Кине и Русије, "које желе да тамо шире утицај", наводи "Политико". Међутим, до сада је она мало тога учинила а, како наводи "Политико", не само да није успела да након више месеци успостави икакав напредак, већ је и створила проблеме пригрливши план који би омогућио такозвану размену територија дуж етничких линија између две земље.
- Док неки у Београду и Приштини подржавају ту идеју, Меркел се дубоко противи због забринутости да ће то створити опасан преседан у региону са мрачном историјом етничког чишћења - пише у анализи овај лист.
Француска је много више двосмислена по питању размене територија. У саопштењу пре самита, Макрон је рекао да они са стране неће тежити наметању решења за регион и рекао је да "нема табуа". Приштинска делегација била је подељена око тога да ли да прихвати компромис. Хашим Тачи је подржао неки облик договора, али тарифе спадају у надлежност Харадинаја, његовог политичког противника. Харадинај је ставио до знања да његова влада неће одбацити царине док Србија, која тзв. Косово још сматра својом покрајином, формално не призна његов суверенитет.
Током паузе, док су се чланови других делегација задржавали на једном од балкона у берлинској канцеларији, Меркел и Макрон су одвели Харадинаја у страну. Они су га позвали да одустане од тарифа на шест месеци како би се омогућили преговори о ширем споразуму, користећи безвизна путовања за грађане Косова и Метохије који путују у шенгенску зону као "шаргарепу" (иако је тзв. Косово испунило услове ЕУ за либерализацију визног режима, што је један од главних приоритета за малу земљу, коначно одобрење није стигло од свих држава чланица). Харадинај није желео да се повуче.
- Желим признање - рекао је он, према речима присутних на састанку, али није желео да говори за "Политико".
Већина посматрача верује да би, ако се икада Србија сложи да призна тзв. Косово, оно могло доћи само на крају процеса који би понудио главну награду за Београд, као што је чланство у ЕУ. Меркелова је разговарала с Харадинајем о важности компромиса у европској политици и стрпљењу, позивајући се на пример поновног уједињења Немачке, за који је мало ко мислио да ће икада бити могућ у годинама пре пада Берлинског зида.
- Не желим да чекам 20 година - одговорио је Харадинај.
У једном тренутку, Макрон је повео Харадинаја у страну и са њим причао насамо. Харадинај је остао чврст, настављајући да тражи да Србија прво призна тзв. Косово. Меркел и Макрон, признајући да не стижу нигде, на крају су прекинули састанак. Канцеларија Ангеле Меркел објавила је заједничку француско-немачку изјаву у којој се каже да су се Србија и тзв. Косово сложили да раде "конструктивно" на нормализацији својих односа. Није се спомињало да ли ће две стране заправо поново покренути замрзнути дијалог. Велики разлог за тврдоглавост тзв. косовског премијера је тај што његов став ужива снажну подршку "код куће", односно на КиМ.
- То га је учинило веома популарним - каже Милан Ниц, аналитичар у Немачком већу за спољне односе (ДГАП), који покрива регион.
ИЗА КУЛИСА САСТАНКА У БЕРЛИНУ: Меркелова и Макрон желе да искључе Трампа из преговора о Косову!
ХАРАДИНАЈ УЦЕЊУЈЕ СРБИЈУ! Укинуо албанској фирми на КиМ таксу од 100 одсто, а о таксама према Србији НИ РЕЧ!
КИПИ МУ ИЗ УШИЈУ: Весељи БЕСАН КАО РИС! Звао приштински Expres, па се жалио на увреде!
Питање је колико дуго може да настави. Меркел и Макрон изгледају као да намеравају да присиле Харадинаја да се повуче. Њих двоје су предвидели још један самит почетком јула у Паризу. Као и ЕУ, САД су вршиле притисак на тзв. Косово да одбаци тарифе. Приштинска делегација се, пре самита, састала са Ричардом Гренелом, америчким амбасадором у Немачкој, који им је поновио поруку.
Једино око чега се косовски политичари слажу јесте да САД, које су предводиле НАТО бомбардовање 1999. године, које је створило пут ка независности Косова, треба да буду више умешане у процес.
- САД су наклоњеније размени територија ако је то оно што стране одлуче. Идеја је у прошлости подржана од стране српског председника Александра Вучића и косовског Хашима Тачија, али од тада они околишају. Харадинај, који се противи свакој промени граница, након самита је тврдио да то питање није "на столу", али су други учесници то демантовали - пише "Политико".
- Без САД-а, никада не можемо имати никакав дијалог, преговоре или било какав споразум. ЕУ није уједињена у овом процесу - рекао је Тачи.
