"НЕ ДАМ СВОЈУ ДЕДОВИНУ НИТИ ДА ОКАЧЕ АЛБАНСКУ ЗАСТАВУ" Најстарија Српкиња у Гњилану ЈУНАЧКИ одолева албанским притисцима

Црква Светог Николе у центру Гњилана, место је окупљања двадесетак преосталих Срба у овом граду, колико их је остало након егзодуса 1999. и 2004. године. Светиња у Гњилану живи и окупља српски народ, оне који су остали у свом граду и Србе који долазе из околних енклава, али и оне који су се одселили одавде.

У време посете порта је била празна, а црква закључана. Ван црквеног дворишта у Гњилану је било ко у мравињаку, пуно и живо. Протојереј Радивоје Живковић, старешина цркве, прича да храм Светог Николе у Гњилану и даље живи.

- Долазе људи на Литургије и то ме радује. За празнике има више народа. Имамо венчања и крштења и то су углавном млади људи из околних енклава, којих овде у Косовском Поморављу има доста. Црква је велика, а последњих година су прикупљана средства и за њену обнову. Уређена је фасада и сређен је кров - додаје свештеник Живковић.

Црква у Гњилану подигнута је 1861. године на темељима старије, мање цркве, и као споменик културе уврштена је у непокретно културно добро. Преостали Срби у Гњилану, када год причају о цркву, обавезно помену и недавно упокојеног Власту Ђорђевића, овдашњег чувара српске светиње.

Током мартовског погрома 2004. године, Власта је био једини Србин који се затекао у црквеној порти и спречио паљење цркве. Кажу да је трчао по порти сакупљајући молотовљеве коктеле како нападачи не би запалили цркву.

Одржавао је црквено двориште и до последњег дана живота остао да живи у свом граду. Власта је сахрањен у селу Горње Кусце код Гњилана, јер то није било могуће на градском гробљу.

У близини цркве Светог Николе налази се и некадашња улица Стојадина Трајића, сада Мајке Терезе. У њој, у веома нехуманим условима, живи најстарија Српкиња у граду. То је Милена Павићевић, са својих 88 година живота, и даље одлучна да неће са свог кућног прага, нити пак да ће се на њеној кући завијорити албанска застава.

- Нећу ни њихову личну карту, нећу да им признајем државу. Нећу да идем јер немам где, а нећу ни да дам моје па да ставе заставу Албаније као што свуда раде. Покушали су да ме преваре и да кажу да је кућа њихова, али на суду је доказано да је моје власништво. Рекла сам да не идем нигде, не продајем и не дајем своју дедовину упркос притисцима. Више не прете тако често, ваљда чекају да умрем - прича бака Милена.

Кућа у којој живи је дедовина по мајци, сазидана давно и временом дограђивана. Бака Милена се није удавала, нити пак има деце и ближих рођака. Иначе, Гњилане је центар Косовског Поморавља и један од већих градова на Косову и Метохији.

Данас је препознатљиво по модерним зградама, фасадама и тржним центрима, али и по споменицима терористима УЧК. У центру града, испред општине је споменик терористи Агиму Рамаданију, као и многим политичким идеолозима и војним командантима терористичке УЧК.

Извор: Србија Данас/Telegraf.rs/Аутор: С.Тасић/Пренео: В.М.