Након 10 година преговора Приштине и Београда, Борел тражи КРАЈ: Нова европска порука интригира
Мењали су се посредници и преговарачи, а први и једини конкретан резултат постигнут је две године од почетка сусрета.
Прошло је десет година од почетка дијалога Београда и Приштине, у коме посредује Европска унија. Тим поводом Брисел оцењује да је процес донео "истинске промене" када је реч о свакодневном животу људи у региону, али и да је време да се приведе крају.
Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борел написао је на Твитеру поводом десетогодишњице дијалога Београда и Приштине да је "пређен дуг пут", као и да је "време да се процес закључи".
МАЛО СЕ ЗАИГРАЛА: Комична изјава председнице лажне државе - онај ко прети САД прети и Косову
СПОРАЗУМ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ: ЕУ треба тачно да објасни шта хоће, иначе ће године пролазити узалуд
ПАЛМА У ЗЕМЉИ ФАРАОНА: Документ да је Египат признао Косово не постоји
-Пре 10 година у Бриселу је одржан први састанак у оквиру дијалога Београда и Приштине. Прешли смо дуг пут, време је да закључимо процес. ЕУ ради са странама на свеобухватном споразуму о нормализацији који ће отворити пут за европску будућност и Србије и Косова- навео је Борел у твиту.
О наставку дијалога говорио је и председник Србије Александар Вучић. Најавио је да ће српска страна инсистирати "гласније и јасније" него до сада на спровођењу Бриселског споразума у потпуности и на формирању Заједнице српских општина.
Састанак који је почео са неколико сати закашњења отворио је деценију дуг дијалог Београда и Приштине. Касниле су и одлуке, одлагана је примена договореног, а темеље првих договора поставили су тадашњи политички директор Министарства спољних послова Борко Стефановић и заменица косовског премијера Едита Тахири.
Мењали су се посредници и преговарачи, а први и једини конкретан резултат постигнут је две године од почетка сусрета. Споразум о нормализацији односа две стране потписали су тадашњи премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи. Кључна тачка – Заједница српских општина – до данас није формирана.
На обавезе је често упозоравао Брисел, али безуспешно. У успехе Европска унија убраја то што је за исти сто доводила супротстављене стране, како о техничким, тако и о политичким питањима. Унутрашње политичке прилике у Београду и Приштини значајно су мењале динамику преговора. Одлазак косовских политичких лидера у Хаг, смене власти као и њихове одлуке. Она коју је донео Рамуш Харадинај – такса на робу из централне Србије – блокирала је преговоре дуже од годину и по. Економске блокаде су укинуте, а нове препреке аналитичари виде у изјавама политичких преговарача.
Ново поглавље у преговорима отворено је прошлогодишњим именовањем Мирослава Лајчака за европског посредника у дијалогу од кога се очекује да стави тачку на њих. У скори крај процеса не верују аналитичари који оцењују да су домети Мирослава Лајчака скромни. Могао би да их демантује уколико очекивани сусрет Александра Вучића и Аљбина Куртија донесе конкретан резултат.
