ШПАНСКИ МЕДИЈИ ПИШУ О БОМБАРДОВАЊУ СРБИЈЕ: Зашто се такозвано Косово, Албанија и Северна Македонија додворавају Америци
Албанија, Северна Македонија и такозвано Косово утркују се да понуде помоћ Вашингтону и НАТО док се њихова будућност у ЕУ све више компликује, пише шпански "Ел Паис". Лист наводи да многи разлози за додворавање Америци вуку корене и из прошлости.
Како подсећа тај медиј, у албанском селу Фуше Крује налази се статуа Џорџа Буша. Главни град Северне Македоније (Скопље) има седиште владе слично Белој кући, а тзв. Косово (Приштина), статуу Била Клинтона, бисту Медлин Олбрајт - државног секретара САД која је лобирала за бомбардовање Србије 1999.године - па чак и модну продавницу по имену Хилари, са одећом која опонаша стил Хилари Клинтон.
Грађани самопроглашеног Косова, где је све чешће име Клинтон или Хилари, често себе дефинишу као "највише проамерички оријентисане на свету", пише шпански лист и додаје да онда можда и не изненађује, да су прошлог августа, када је Вашингтон затражио од својих партнера да помогну у евакуацији цивила из Авганистана, Албанија, тзв. Косово и Северна Македонија биле прве у Европи које су се пријавиле као прихватилиште за избеглице.
ЛИЦЕМЕРНА ИГРА АЛБАНИЈЕ, СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ И ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ: Ово раде како би се додворили Америци
НОВИ СКАНДАЛ У РЕЖИЈИ ПРИШТИНЕ: Петру Петковићу поново забрањен улазак на Косово и Метохију
КО ЈЕ НОВИ ШЕФ КБС-а И ЗАШТО ЈЕ ТО ЛОША ВЕСТ ЗА НАС? Потомак је злогласне породице Јашари која је клала Србе на КиМ
- Без икакве резерве или услова - написала је тада председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи када је то објавила на свом Фејсбук налогу.
Албанија је привремено прихватила највише Авганистанаца (4.000) у свету, док не оду у коначно одредиште, углавном у САД, док чекају визе у студентским домовима у Тирани или у хотелима на јадранској обали, наводи "Ел Паис" и додаје да је скоро три пута мање самопроглашено Косово пристало да прими - до 2.000 избеглица, највише до годину дана.
"Амнести интернешенел" је критиковао непримерну ситуацију у којој се избеглице налазе у бази Бондстил, највећој америчкој војној бази у региону. Није јасно да ли могу слободно да се крећу и шта ће бити са онима који не прођу нову безбедносну проверу којој су подвргнути они који су били сумњиви приликом прве провере.
Северна Македонија се, са своје стране, обавезала да прими 780 Авганистанаца, наводи се у тексту.
Шпански лист оцењује и да су брзина и обим ових одговора "најновији знаци јасне прозападне оријентације Албаније, тзв. Косова и Северне Македоније, које придају огроман значај савезништву са САД - упркос томе што су очигледно сила у опадању – са стратешки организованом организацијом која пролази кроз изазовне тренутке, НАТО".
Албанија се придружила Атлантској алијанси 2009. године, а Северна Македонија прошле године (Грчка је укинула свој вето када је привремено названа Бивша Југословенска Република Македонија пристала да промени име). Такозвано Косово такође тежи да уђе у НАТО, али не може јер га неке чланице, укључујући Шпанију, не признају као државу, подсећа Ел Паис.
Поред друге велике западне силе, Европске уније, која је усредсређена све више на своје проблеме него на хоризонт прикључења препун облака (почетак приступних преговора Тиране и Скопља је парализован, а тзв. Косово је само потенцијални кандидат), сигнали лојалности са америчким пријатељем имају још више смисла.
Шпански лист наводи да етнички Албанци – већина у Албанији и на Косову и Метохији, а мањина у Северној Македонији – подржавају овај приступ са посебним ентузијазмом. Анкета Националног демократског института прошлог априла показује да је вредновање САД и НАТО међу косовским Албанцима и даље веома високо: 4,8 од пет, осам десетина више од ЕУ. У Северној Македонији подршка придруживању Унији је пала на 69 одсто (са 80 одсто у 2014), али ставови о Вашингтону и Атлантском савезу остају стабилни.
Ел Паис оцењује да много тога има везе и са историјом. Подсећа да су САД истовремено, држава која је предводила бомбардовање Србије, велики поборник косовске декларације о независности, симбол слободе Албанаца под бруталном комунистичком диктатуром Енвера Хоџе, кључни партнер за улазак Скопља и Тиране у НАТО, противтежа на Балкану утицају Кине и Русије, савезника Србије...
Шпански лист оцењује и да тзв. Косово има додатни разлог да погледа преко Атлантика. Иако се ради о функцијама које нису везане за националне интересе, са неповерењем посматра што специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ долазе из две од пет држава које не признају Косово као државу - Словачке и Шпаније, пише "Ел Паис".
