Шта кажу страни експерти за Балкан: Када ће се и на који начин расплести косовски чвор?
У неколико наврата чинило се да би прошла, 2019. година, могла да буде она у којој ће Београд и Приштина бар приближити ставове и евентуално трасирати пут ка решењу косовског проблема, али то се није догодило.
Штавише, у претходних годину дана није одржана ниједна рунда дијалога на највишем политичком нивоу, који је практично прекинут још крајем 2018. године и осим неформалних сусрета на разним скуповима представници Београда и Приштине нису седели за истим столом.
Београд да ће се за преговарачки сто вратити када Приштина укине таксе на српску робу, а Приштина наставља са својим сулудим захтевима и тиме да је ништа осим признања независности не занима. Треба додати и чињеницу да је на тзв. Косову пала влада, и да су одржани ванредни избори, али и то да су они одржани на европском нивоу, што је све утицало на то да дијалог током целе 2019. године буде на "стенд бају".
Београд је одувек улагао највеће напоре да се постигне договор са Приштином, али представници приштинских власти нису били способни да испоштују било какав договор, а таксе су додатно отежале ток дијалога.
СРАМАН ИЗЛИВ МРЖЊЕ из Приштине какав до сада није виђен! "Ђоковић је ПРИМИТИВАЦ и НАЦИОНАЛИСТА"
УБИЦА СРБА И РАТНИ ПРОФИТЕР СЕ ВРАЋА НА МЕСТО ЗЛОЧИНА: Подвалио Рачак, а сада му Албанци спремају дочек
РАМУШ ХАРАДИНАЈ ПОДНЕО ОСТАВКУ! Пре неколико месеци је одустао и од вођења ВЛАДЕ ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ
Да ли ће се ствари у овој години променити, многи ће рећи да би требало, али је питање је да ли ће се то стварно и догодити. Ако се и деси, намеће се питање шта би могло да буде ново решење за "косовски чвор", имајући у виду да је разграничење, које се помињало као опција око које би две стране можда могле да се сагласе, пало у воду?
"Без решења током ове године" - у најкраћем би могао да гласи одговор на ово питање, бар како кажу саговорници. По некима од њих, шанса за то је била 2018. године, док други пак кажу да се оно не назире не само ове, већ ни у наредних неколико година.
- Шансе да се свеобухватно решење између Србије и (тзв.) Косова постигне 2020. године врло су мале. Прво, ако погледамо спољне актере, мала је мотивација да Европска унија уложи велике напоре. Бивша шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини потрошила је велики део политичког капитала у настојању да постигне договор, а њен недостатак успеха неће надахнути њене наследнике - прича Горди.
Како појашњава, у међувремену, слаби импулси ка проширењу не доприносе осећају хитности.
- САД су иницирале напор, али он неће бити одржив. Избор изасланика Доналда Трампа наговестио је да би он могао да усвоји стратегију "учини нам услугу" коју је покушао са Украјином, али постоји велики број разлога зашто она није одржива. Предстојећи избори у САД, праћени уставном кризом, указују на то да ће влада вероватно бити неактивна барем до новембра. Све ово сугерише да ће се тренутни застој вероватно наставити. Начин да се крене напред је одвојити напоре за постизање свеобухватног решења и уместо тога радити на мањим споразумима о питањима која утичу на живот грађана, попут такси, воде, енергије... Ако практични споразуми донесу корист животу грађана, биће могуће обновити поверење у преговарачки процес. Али, то се неће догодити брзо. То ће се догодити полако, ако се уопште деси - наводи Ерик Горди.
Тренутно на столу нема одрживог решења, каже Мајкл Карпентер, по чијем суду није вероватно да ће се косовско питање решити 2020. године. Он појашњава да је идеју о размени територија одбацио значајан део косовске политичке елите, али и да се она и у Србији суочава са неизвесном подршком.
- Оптимистичнији сценарио је да би 2021. године нова америчка администрација могла да да предност овом питању и да заједно са Европском комисијом развије "мапу пута" која укључује опипљивије подстицаје за решавање проблема, а под тим мислим пре свега на финансијске и економске подстицаје - каже он.
Међутим, Карпентер истиче да за сада не може да предвиди када ће се ово десити, с обзиром на велики процеп у односима на релацији Америка - ЕУ.
- Кратак одговор је не - каже Лес, који наводи да је последња, најбоља шанса за преговарачко решење вероватно била 2018. године.
Од тада, како каже, тзв. Косово подржава "милитантну странку Самоопредељење која одбацује компромисни став Србије, односно одвајање севера Косова због признања југа".
- У међувремену, прекид процеса проширења ЕУ значи да Србија више нема јасан подстицај за одустајање од Косова и, заиста, спречава ЕУ да игра било какву значајну посредничку улогу. Ствари додатно компликује и то што САД више не могу играти ефективну, посредничку улогу, јер борба за власт између либерала и конзервативаца у Вашингтону значи да се амерички званичници не могу међусобно договорити шта могу да прихвате - прича Лес.
Истиче да више не види велике шансе за компромисно решење. Уместо тога, каже, вероватније је да ће доћи до импровизованог и "неуредног" завршетка косовске драме у којој тзв. Косово иницира уједињење са Албанијом као начин да се оконча правна држава.
- Србија ће потом да анексира север Косова како би се Срби спасили од укључивања у албанску државу, а Запад ће прећутно прихватити ову нову "чињеницу на терену" као коначно решење косовског проблема. Међутим, тај исход је могућ за неколико година - појашњава он.
У међувремену, каже, тзв. Косово и Албанија морају да превазиђу разне препреке за дубљу интеграцију, пре свега дубоку корупцију албанске државе, "јер ће лидер Самоопредељења Аљбин Курти бити веома опрезан око уједињења, ако то угрози његов циљ "чишћења" јавног живота на Косову".
- Занимљиво је да Самоопредељење постаје много активније и у политичком животу Албаније, и вероватно ће у догледно време послати понуду за учешће у власти. Ипак, предуслов за све ово је да Самоопредељење постане део власти и у Приштини и у Тирани - закључује Тимоти Лес.
Када је реч о решењу косовског проблема, некадашњи амерички дипломата каже да га током ове године неће бити, и да "готово све политичке личности укључене у преговарачки процес то добро знају".
- Сви иду кроз предлоге знајући да неће произвести ништа смислено. Шанса за трајно решење била је у домету прошле године прихватањем од стране кључних играча идеју прилагођавања граница. Ова "златна прилика" уништена је комбинацијом лицемерја, замењеног моралног идеализма и јаког национализма унутар (тзв.) Косова и унутар међународне заједнице - појашњава Монтгомери.
Како каже, истина је да би и у Босни и на тзв. Косову кључни међународни играчи радије пустили грађане да живе као грађани другог реда са смањеним економским могућностима, како би сачували своје ставове успостављене пре више од двадесет година који су се давно показале неодрживим.
Хашим Тачи добија наследника: ЕВО КО ЋЕ БИТИ НОВИ ПРЕДСЕДНИК ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ
Ништа им није свето, СТАВИЛИ АЛБАНСКУ ЗАСТАВУ НА СРПСКО ГРОБЉЕ Терор не престаје
Ствара се ВЕЛИКА АЛБАНИЈА? ОЧЕКУЈЕ СЕ ИНТЕРВЕНЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ОВОГ ПЛАНА
НЕ ПРЕСТАЈУ ДА ТЕРОРИШУ СРБЕ: Освануо антисрпски графит у Пасјану (ФОТО)
