ШТА КРИЈЕ КУРТИЈЕВА "МИРОВНА ДЕКЛАРАЦИЈА" СТАВЉЕНА ИСПРЕД ВУЧИЋА: 99 лепих ствари и једна ЗАМКА за Србију
"Мировна декларација" има шест тачака, откуцаних на четири стране на енглеском језику.
Оптужбе на рачун Србије за три геноцида, махање књигама о злочинима над Албанцима, документација о 80 напада на Србе на КиМ само у овој години, тензије, оцене да је био најгори састанак икад у Бриселу... Све је то обележило јучерашњи наставак дијалога између Београда и Приштине, али је испод радара прошао један детаљ - да је приштински премијер Аљбин Курти понудио председнику Србије Александру Вучићу на потпис "мировну декларацију".
Факултет друштвених наука због великог интересовања проширио квоте за упис на Дигиталним медијима и комуникацијама
ЕРДОГАН НАЈАВИО ПОЈАЧАНО ЛОБИРАЊЕ ЗА НЕЗАВИСНО КОСОВО: Откривен тајни план ЗДРУЖЕНЕ АКЦИЈЕ Америке и Турске
ПОЗНАТИ СРПСКИ ИСТОРИЧАР ЗАПУШИО УСТА НЕОБАВЕШТЕНОМ КУРТИЈУ: Никакавог геноцида над Албанцима није било од 1878. до данас
Садржај документа, којег је Вучић одбио, убрзо је освануо на друштвеним мрежама. Наизглед пристојан документ, рекло би се, са многим ставкама које лепо звуче, попут "мирног разрешења" или "заштите мањина". Ипак, у њему се, како открива извор одлично упућен у дешавања, крије "ситна" зачкољица - њиме би Србија признала границе тзв. Косова, а тиме непосредно и независност.
У првом члану се истиче одредба о "ненападању" и да ће се обе стране "суздржати од међусобних напада, војне агресије, оружаних непријатељстава или насилних сукоба као начина решавања било којег нерешеног спора или било којег спора у будућности".
Други члан не помиње изричито међусобно признање Приштине и Београда, али је и без читања између редова јасно о чему се заправо ради.
Ту се документ се позива на "поштовање граница", а обе стране се "обавезују да ће строго поштовати међусобне границе и неће покушати, ни сада ни у будућности, да окупирају, заузму, припоје или контролишу територију једни другима у целини или делимично".
Трећи члан истиче "реципроцитет у заштити и промоцији мањинских права" у складу са европским вредностима и међународним актима.
Четврти члан говори о "мирном решавању спорова", али и да ће у случају неуспеха у постизању договора по било којем од горе наведених чланова стране "у сваком случају споразумно тражити решење другим мирним средствима, укључујући посредовање, арбитражу и никада неће употребити силу у споровима".
Пети члан говори о "међусобној подршци у процесу европских интеграција“, а завршни, шести, чине "завршне одредбе" у коме се наводи да је изјава сачињена на енглеском, албанском и српском језику, те потписана у присуству и сведочењу представника Европске уније и Сједињених Америчких Држава.
Извор "Блица" одлично упућен у дешавања у Бриселу каже да је "мировна понуда" Куртија у ствари трик и провокација.
- Декларацију о миру потписују суверене и независне државе. Ту декларацију би потписала Република Косово - каже извор "Блица" из врха власти.
Због тога је, како каже, декларација неприхватљива за Србију. Њоме би Београд признао границе Косова и самим тим, посредно, и независност.
Душан Јањић, директор Форума за етничке односе и познавалац косовског питања, каже да је очигледно да онај мали оптимизам који је исијавао из Брисела није остварен, а да се очекивао бар неки напредак.
- Али, јесте се десио одлучујући састанак. Обе стране су дошле са својим агендама које нису били предвиђене. Курти са фамозном декларацијом која и није нова, јер у ствари говори о Косову као држави. Очигледно да је била направљена да испровоцира - сматра Јањић.
Два су проблема понуђеног документа, истиче Јањић.
- Прво, нит је Курти тај који доноси мир, нити је Брисел место где то треба да се дешава. Оно што је у његовој декларацији већ је у Кумановском споразуму, Резолуцији 1244 и Ахтисаријевом плану. Даље, проблематичан је јер се уводи појам реципроцитета који је директно усмерен против принципа ЕУ, а то је нормализација. А реципроцитет није нормализација; уз ту политику иду национализација и екстремни десничарски ставови који су два пута Европу довели до рата - упозорава Јањић.
Курти и Вучић састали су се у понедељак, месец дана након првог сусрета у Бриселу, који је организован не би ли коначно оживео дијалог Косова и Србије. Разговори се уз палицу ЕУ воде од 2011. године, уз паузу од новембра 2018. до јуна 2020. која је настала због кризе изазване увођењем косовских такси од 100 одсто на производе из Србије.
После избора на Косову, од марта 2021. године на месту преговарача у име Приштине је Влада Аљбина Куртија. Следећа рунда биће, како је најављено, у септембру.
Ова, друга рунда дијалога између Вучића и Куртија завршена је, најблаже речено, дебаклом.
О томе сведоче и оптужбе о неспремности на сарадњу које су пљуштале после састанка који је трајао непуних сат времена. Вучић, који је представио списак од 80 инцидената којим су били изложени Срби на КиМ, оценио је да је састанак био "најгори до сада", па и да би било боље да се није ни одржао.
- Мислио сам да не може горе, а данас сам се уверио да има и горе. Србија се у потпуности усагласила са оним што је ЕУ предложила, са све три тачке, без и једне замерке. Чак смо прихватили и неке жеље Албанаца, али Албанци нису хтели ништа да прихвате - рекао је Вучић у Бриселу и открио да је албанска страна оптужила Србију за три геноцида.
Уследио је реакција Куртија да то није тачно и оптужба да, према његовом мишљењу, напретка у дијалогу нити путу ка бољој будућности неће бити "док се Србија не суочи са прошлошћу".
- Имамо дугу историју, ми Албанци и Србија као држава. Никада не кажем, као други, да су Срби геноцидан народ. Кажем да је Србија учинила геноцид, то јест да је њено руководство одговорно за геноцид - рекао је Курти.
