ЗМИЈА ТАЧИ ПОКУШАВА СВЕ ДА БИ СЕ СПАСАО: Његов бранилац тврди да је судија грешио и био пристрасан!
Бранилац некадашњег главног команданта ОВК и бившег председника тзв. Косова, Хашима Тачија, адвокат Дејвид Хупер затражио је да преиначи првостепено решење.
Биртански адвокат затражио је од Жалбеног већа Специјализованих већа Косова са седиштем у Хагу, да преиначи решење којим је одбијен захтев да се његов брањеник пусти на привремену слободу.
PlayStation и Xiaomi на поклон - погледај колико је једноставно да их узмеш
ДОШАО РЕД НА ИЗБОРНЕ ВИЦЕВЕ: "Учинићемо Космет економском силом у региону"
БРИТАНЦИ КРИВИ ЗА МАСАКР СРБА? Пуковник не може да заборави покољ путника код Подујева
У жалби која је објављена на сајту Специјализованих већа, Хупер је на 22 стране детаљно описао два кључна основа за жалбу у којима објашњава зашто сматра да је судија за претходни поступак, који је донео првостепено решење, направио "низ озбиљних грешака".
Првим делом жалбе Тачијев адвокат оспорава судијину процену ризика према којој само притвором могу да се отклоне ризици од његовог бекства, опструкције поступка, утицања на сведоке и чињења нових кривичних дела.
Тврди да је судија погрешно применио право и на основу тога донео погрешну оцену и то приликом процене опасности и ризика од сва четири разлога због којих му је притвор потврђен.
Поред осталог, Тачијев адвокат наводи да нема никаквих доказа да је Тачи било директно или индиректно утицао на сведоке или да је то покушао.
Адвокат Хупер у жалби пише да се судија поново погрешно ослањао на прошлост и недавни утицајан положај Тачија, када је закључио да то може покренути "мобилизацију широке мреже присталица с циљем ометања поступка".
- Ово је чиста спекулација - сматра Тачијев адвокат.
Даље тврди да су судијина обраложења лишена неопходних "конкретних основа" да би се оправдао даљи наставак задржавања његовог брањеника у притвору.
У том контексту је навео да је судија погрешио и када указује на „раширену праксу застрашивања сведока и мешање у поступке против бивших припадника ОВК“.
Тачијев адвокат тврди да нема доказа који повезују Тачија са овом праксом.
У контексту опасности од бекства и скривања, поред осталог, замера судији и што није довољно ценио, како је навео "порекло и историју Тачија, његов добар карактер, заједно са понашањем током протеклих 20 године, кораке које је предузео да своју земљу доведе до мира и независности, његове акције за постизање мира и помирење са Србијом и поштовање које је стекао у међународној заједници, укључујући и његову номинацију за Нобелову награду за мир".
Другим делом жалбе Тачијев бранилац критикује судијино закључивање да ниједна алтернавитна мера, попут кућног притвора уз онемогућавање коришћења интернета и других строгих режимскух услова, не може да отклони све поменуте ризике Тачијевог бекства, утицања на сведоке, комуникацију са присталицама, чињење нових кривичних дела.
Због тога тражи од трочланог Жалбеног већа, које је именовано у петак, да преиначи судијину одлуку и одобри Тачију припремено пуштање на слободу, под условима које нађе да су неопходни и прикладни.
Жалбе на решење о одбијању привременог пуштања на слободу, поред Тачицјевог, поднели су и адвокати Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрија Весељија.
Трочлани судски панел, који чине судије Мишел Пикар, Каи Амбос и Нина Јоргенсен, одлучиваће о жалбама све четворице оптужених. Пре него што панел донесе одлуку о жалбама, позваће Специјализовано тужилаштво Косова да се о њима изјасни писаним путем.
Тачи и остали су ухапшени почетком новембра 2020. године.
Он је претходно поднео оставку и предао се хашком суду.
Сва четворица некадашњих шефова ОВК су оптужени за низ ратних злочина и злочина против човечности и терете се за злочине широм 40 места у којима су људи неосновано лишавани слободе, мучени и убијани, за које им прети казна доживотног затвора.
У оптужници Специјализованог тужилаштва Косова се наводи да су кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.
Према наводима оптужнице, та дела су извршили припадници ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни уцесници у непријатељствима.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи сносе према оптужбама индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дела извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову, која су била део раширеног и систематског напада на особе за које се сумњало да су били против ОВК.
