ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ ЗА НАШУ ВОЈСКУ: Србија међу лидерима у ПВО системима малог домета
Најреспектабилнију ПВО великог домета у региону имају Румунија и Бугарска док по савремености заштите неба малог домета предњаче Србија и Мађарска.
Судећи по подацима Милитари баланс за 2020 то су једине земље са ових простора које имају ПВО за одбрану.
УСАВРШЕН СРПСКИ ПРОТИВАВИОНСКИ ТОП: Орило се на полигону Миоковци, ни врабац не може да прелети границу (ФОТО)
Нови успех СДПР-а: Отворена фабрика у Куршумлији (ФОТО)
Српска војска испитује нове пројектиле за "Нору": Први пут од 1991. године остварен домет од 40 километара
Противваздухопловна одбрана годинама се сматра слабом тачком армија региона јер су у употреби углавном застарели системи из ере Совјетског савеза који због техничких карактеристика, бројности и нивоа исправности не могу да обезбеде ефикасан одговор на напад из ваздуха.
Најозбиљнији искорак направила је Румунија куповином система великог домета Патриот. Мађарска и Србија су набавком Мистрала, односно Мистрала и Панцира значајно модернизовале своје ПВО кратког домета. Иако је реч о мањим количинама то је и даље много више од капацитета противваздухопловне одбране готово свих бивших југословенских република
Према извештају Милитари баланса за 2020. годину највећу ПВО у региону има Румунија. Она је своје снаге груписала у Прву ПВО бригаду са седиштем у Букурешту.
Та јединица има дивизионе опремљене системима средњег домета: совјетски С-75 Волхов, С-125 Нева и амерички МИМ-23 Hawk. Прва бригада користи и совјетски систем кратког домета Оса. Сви они развијени су у ери хладног рата. Велики искорак у модернизацији Букурешт је направио потписивањем уговора о куповини седам батерија ракетног система Патриот за 3,9 милијарди долара, чија се испорука очекује ове године.
Румунске копнене снаге имају ПВО снаге три пука које располажу совјетским ракетним системима Куб средњег домета, системом Оса и са ЦА-95, што је румунска верзија времешног система Стрела-1 који је монтиран на оклопним возилима 4x4.
Румуни имају и одређену количину лаких преносних ракетних систем ЦА-94М (еквивалент Стреле 2М) као и вучну и самоходну ПВО артиљерију као што је немачки Гепард калибра 35 милиметара, и палету других "цеви" у распону калибара од 14,5 до 57 mm.
За друго место на ранг лист ПВО у региону конкурише Бугарска која једина располаже средством великог домета С-300.
Реч је о најстаријој верзији С-300 са суфиксом П, али остаје чињеница да Бугари једини имају престижни ПВО систем у активној употреби, који служи за одбрану главног града Софије. Осим тога, у укупно пет дивизиона, Бугарска користи и С-200, затим Неву и Куб.
У употреби у копненој војсци су и лаки преносни ракетни системи Стрела 2М, Стрела 3, Игла-1 и Игла, Оса и око 400 комада вучне артиљерије С-60 (57 mm) и ЗУ-23-2 (23 mm).
ПВО Војске Србије сконцентрисан је у 250. ракетну бригаду која има пет дивизиона и једну батерију. Два дивизиона за одбрану Београду опремљени су системима средњег домета Нева, док се у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу налазе по један дивизион са самоходним ракетним системом средњег домета Куб-М.
Недавно је у употребу примљена и једна батерија руског самоходног артиљеријско-ракетног система Панцир С-1Е. Јединица је названа Трећи ракетни дивизион, у знак сећања на јединицу која је 1999. године оборила Ф-117 и Ф-16Ц, али у овом тренутку нема назнака да ће се ићи на додатну набавку Панцира до нивоа дивизиона.
Од Франуцуске је купљено 18 савремених ракетних система Мистрал 3 са укупно 50 ракета.
Србија у трупној ПВО и јединицама за обрану аеродрома у Батајници и Краљеву располаже и већим бројем Стрела 2М и Игла 1 (локални назив Шило), једном батеријом Стрела 10 и најмање шест батерија Стрела 1, које су у резерви.
Од вучне артиљерије у употреби је шест батерија противавионских топова Л/70 Бофорс, калибра 40 mm. У резерву су пребачени топови калибра 20 mm на БОВ-3, док су из резерве враћени противавионски топови М53/59 Прага, овај пут као ватрена подршка у механизованим батаљонима.
Мађарска је последња земља региона која има интегрисани систем ПВО. Мађари, у зависности од извора, имају од три до пет дивизиона ракетних система Куб. У оквиру модернизације ПВО 1997. купљено је 45 система Мистрал 2 на платформи Атлас (возила Мерцедес 4x4). Будимпешта их је модернизовала са новим нишанским уређајима Матис и набавила Мистрале 3.
Корисници француског ПВО система Мистрал у региону су Мађарска и Србија.
Босна и Херцеговина осим Србије једина је бивша југословенска република која има у употреби ракетни систем средњег домета. Реч је о систему Куб-М, који је наслеђен од Војске Републике Српске и чија се једна јединица налази у Рајловцу код Сарајева.
ЈЕДИНСТВЕНИ БИСЕР РУСКЕ ФЛОТЕ: Девојке за кормилом патролног брода "Раптор" (ВИДЕО)
НОВА РУСКА ПОДМОРНИЦА укључена у састав ратне морнарице: КНЕЗ ВЛАДИМИР ОД ДАНАС БРАНИ РУСИЈУ! (ВИДЕО)
РУСКИ СУХОЈИ У АКЦИЈИ: У средњој Азији на војним вежбама бомбардован је условни непријатељ (ВИДЕО)
ВЕЛИКИ ЗАОКРЕТ У ВОЈНОЈ ТЕХНОЛОГИЈИ! Руси ставили ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ на најтеже пилотске задатке (ВИДЕО)
КО ЋЕ СВЕ ПРИСУСТВОВАТИ ПАРАДИ У МОСКВИ: Украјини није послата позивница!
