Путин због овога толико циља на Кијев? Русија га купила за 146.000 рубаља - продајни рачун и даље важи формално

Кроз векове, овај град је био средиште православне културе, а његова судбина често је била испреплетана са судбином Русије. Један од кључних тренутака у овој сложеној историји десио се 1686. године, када је Кијев постао део Руског царства кроз споразум познат као "Вечни мир". Овај споразум је означио почетак новог поглавља у вези између Москве и Кијева, постављајући темеље за будуће територијалне претензије и политичке амбиције. Данас, када се руске трупе поново усмеравају на Кијев, важно је преиспитати како историјски догађаји и споразуми из прошлости обликују садашње сукобе и аспирације.

У историји Кијева, споразум из 1686. године, познат као "Вечни мир", представља кључни тренутак који је поставио темеље за будуће односе између Русије и Украјине. Овај споразум, потписан између Пољско-литванске заједнице и Руског царства, омогућио је Русији да преузме контролу над левом обалом Украјине, укључујући и Кијев, у замену за исплату од 146.000 рубаља. У том периоду, Кијев је био од суштинског значаја за православну цркву и руску културу, чиме је осигурао стратешку вредност овог града у очима руских власти​.

Иако је Пољска била свесна значаја овог договора, ратификација споразума догодила се тек 1710. године, што указује на сложене политичке тензије које су владале између ове две земље. Овај тренутак у историји није само обликовао територијалне границе, већ је и створио дубоку емоционалну повезаност између руског народа и Кијева, који се сматра "мајком градова руских". 

У савременом контексту, узимајући у обзир тренутне сукобе у Украјини, посебно руске нападе на Кијев, поставља се питање: да ли су ови историјски догађаји и претензије на Кијев разлог због којег Путин циља на овај град?

С обзиром на тренутне тензије, очигледна је жеља Русије да обнови своју доминацију над Кијевом, што може бити повезано с дубоко укорењеним осећајем историјске правде и легитимитета. Наиме, Кијев није само географска тачка; то је и симбол идентитета и историјске традиције за многе Русе, што може објаснити све јачу војну акцију Москве према овом граду. Тако се историјски уговор из 1686. године испоставља као важан кључ за разумевање савремених сукоба и руске стратегије у Украјини. Овај догађај, као и његови дугорочни ефекти, остављају дубок траг у колективној свести како Украјине, тако и Русије, чинећи Кијев централном тачком сукоба који се и даље одвија.

Рат у Украјини, који је започео 24. фебруара 2022. године, наставља да траје без знакова брзог окончања. Овај сукоб, изазван инвазијом руских трупа на украјинску територију, резултирао је великим бројем жртава и расељених лица, уз огромна разарања инфраструктуре. Рат има дубоке последице не само на Украјину и Русију, већ и на глобални економски и политички пејзаж.

Тренутна ситуација на фронту

Фронт у Украјини протеже се на хиљадама километара, с најинтензивнијим борбама у источним и јужним деловима земље, посебно у областима као што су Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон. Украјинске снаге, уз подршку Запада, настављају офанзиве с циљем повраћаја територија које су руске трупе окупирале. Међутим, линије фронта су и даље нестабилне, а борбе су интензивне, уз честе артиљеријске сукобе и нападе дроновима.

Русија, с друге стране, користи своје ресурсе како би ојачала одбрамбене линије и одржала контролу над територијама које је окупирала. У последње време, интензивирани су напади на украјинску инфраструктуру, укључујући електричне мреже и цивилне објекте, што има за циљ слабљење моралног духа и отежавање живота цивилима.

Утицај на цивиле и хуманитарна криза

Број погинулих цивила расте, а процењује се да су милиони људи напустили своје домове, бежећи у друге делове Украјине или изван њених граница. Хуманитарна криза је изражена, с великим бројем расељених лица којима је потребна помоћ. Европске земље и међународне организације пружају подршку, али је ситуација на терену и даље тешка.

Међународна подршка и санкције

Западне земље, предвођене Сједињеним Америчким Државама, Европском унијом и НАТО савезом, пружају значајну војну, финансијску и хуманитарну помоћ Украјини. Ова подршка укључује испоруку савременог оружја, обуку украјинских војника и економске пакете помоћи. Међутим, санкције уведене Русији имају двосмеран утицај — иако су значајно погодиле руску економију, оне такође утичу и на глобалну економску стабилност, посебно када је реч о енергетским ресурсима.

Могући развој ситуације

Иако су у више наврата одржавани преговори о миру, до сада није постигнут никакав трајни споразум. Украјина инсистира на повлачењу руских снага с њених територија и повратку граница пре 2014. године, док Русија захтева гаранције да Украјина неће постати члан НАТО савеза, као и признање територијалних промена.

Сукоб и даље има потенцијал да ескалира, с обзиром на све већу употребу савременог оружја и могућност ширења борби на друге области. Међутим, постоје и наде да ће се, уз међународни притисак и дипломатске напоре, наћи пут ка мирном решењу које ће окончати патњу милиона људи.

Рат у Украјини остаје једно од најважнијих глобалних питања, с несагледивим последицама по међународне односе, економију и сигурност.