Putin zbog ovoga toliko cilja na Kijev? Rusija ga kupila za 146.000 rubalja - prodajni račun i dalje važi formalno

Kroz vekove, ovaj grad je bio središte pravoslavne kulture, a njegova sudbina često je bila isprepletana sa sudbinom Rusije. Jedan od ključnih trenutaka u ovoj složenoj istoriji desio se 1686. godine, kada je Kijev postao deo Ruskog carstva kroz sporazum poznat kao "Večni mir". Ovaj sporazum je označio početak novog poglavlja u vezi između Moskve i Kijeva, postavljajući temelje za buduće teritorijalne pretenzije i političke ambicije. Danas, kada se ruske trupe ponovo usmeravaju na Kijev, važno je preispitati kako istorijski događaji i sporazumi iz prošlosti oblikuju sadašnje sukobe i aspiracije.

U istoriji Kijeva, sporazum iz 1686. godine, poznat kao "Večni mir", predstavlja ključni trenutak koji je postavio temelje za buduće odnose između Rusije i Ukrajine. Ovaj sporazum, potpisan između Poljsko-litvanske zajednice i Ruskog carstva, omogućio je Rusiji da preuzme kontrolu nad levom obalom Ukrajine, uključujući i Kijev, u zamenu za isplatu od 146.000 rubalja. U tom periodu, Kijev je bio od suštinskog značaja za pravoslavnu crkvu i rusku kulturu, čime je osigurao stratešku vrednost ovog grada u očima ruskih vlasti​.

Iako je Poljska bila svesna značaja ovog dogovora, ratifikacija sporazuma dogodila se tek 1710. godine, što ukazuje na složene političke tenzije koje su vladale između ove dve zemlje. Ovaj trenutak u istoriji nije samo oblikovao teritorijalne granice, već je i stvorio duboku emocionalnu povezanost između ruskog naroda i Kijeva, koji se smatra "majkom gradova ruskih". 

U savremenom kontekstu, uzimajući u obzir trenutne sukobe u Ukrajini, posebno ruske napade na Kijev, postavlja se pitanje: da li su ovi istorijski događaji i pretenzije na Kijev razlog zbog kojeg Putin cilja na ovaj grad?

S obzirom na trenutne tenzije, očigledna je želja Rusije da obnovi svoju dominaciju nad Kijevom, što može biti povezano s duboko ukorenjenim osećajem istorijske pravde i legitimiteta. Naime, Kijev nije samo geografska tačka; to je i simbol identiteta i istorijske tradicije za mnoge Ruse, što može objasniti sve jaču vojnu akciju Moskve prema ovom gradu. Tako se istorijski ugovor iz 1686. godine ispostavlja kao važan ključ za razumevanje savremenih sukoba i ruske strategije u Ukrajini. Ovaj događaj, kao i njegovi dugoročni efekti, ostavljaju dubok trag u kolektivnoj svesti kako Ukrajine, tako i Rusije, čineći Kijev centralnom tačkom sukoba koji se i dalje odvija.

Rat u Ukrajini, koji je započeo 24. februara 2022. godine, nastavlja da traje bez znakova brzog okončanja. Ovaj sukob, izazvan invazijom ruskih trupa na ukrajinsku teritoriju, rezultirao je velikim brojem žrtava i raseljenih lica, uz ogromna razaranja infrastrukture. Rat ima duboke posledice ne samo na Ukrajinu i Rusiju, već i na globalni ekonomski i politički pejzaž.

Trenutna situacija na frontu

Front u Ukrajini proteže se na hiljadama kilometara, s najintenzivnijim borbama u istočnim i južnim delovima zemlje, posebno u oblastima kao što su Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Ukrajinske snage, uz podršku Zapada, nastavljaju ofanzive s ciljem povraćaja teritorija koje su ruske trupe okupirale. Međutim, linije fronta su i dalje nestabilne, a borbe su intenzivne, uz česte artiljerijske sukobe i napade dronovima.

Rusija, s druge strane, koristi svoje resurse kako bi ojačala odbrambene linije i održala kontrolu nad teritorijama koje je okupirala. U poslednje vreme, intenzivirani su napadi na ukrajinsku infrastrukturu, uključujući električne mreže i civilne objekte, što ima za cilj slabljenje moralnog duha i otežavanje života civilima.

Uticaj na civile i humanitarna kriza

Broj poginulih civila raste, a procenjuje se da su milioni ljudi napustili svoje domove, bežeći u druge delove Ukrajine ili izvan njenih granica. Humanitarna kriza je izražena, s velikim brojem raseljenih lica kojima je potrebna pomoć. Evropske zemlje i međunarodne organizacije pružaju podršku, ali je situacija na terenu i dalje teška.

Međunarodna podrška i sankcije

Zapadne zemlje, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i NATO savezom, pružaju značajnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini. Ova podrška uključuje isporuku savremenog oružja, obuku ukrajinskih vojnika i ekonomske pakete pomoći. Međutim, sankcije uvedene Rusiji imaju dvosmeran uticaj — iako su značajno pogodile rusku ekonomiju, one takođe utiču i na globalnu ekonomsku stabilnost, posebno kada je reč o energetskim resursima.

Mogući razvoj situacije

Iako su u više navrata održavani pregovori o miru, do sada nije postignut nikakav trajni sporazum. Ukrajina insistira na povlačenju ruskih snaga s njenih teritorija i povratku granica pre 2014. godine, dok Rusija zahteva garancije da Ukrajina neće postati član NATO saveza, kao i priznanje teritorijalnih promena.

Sukob i dalje ima potencijal da eskalira, s obzirom na sve veću upotrebu savremenog oružja i mogućnost širenja borbi na druge oblasti. Međutim, postoje i nade da će se, uz međunarodni pritisak i diplomatske napore, naći put ka mirnom rešenju koje će okončati patnju miliona ljudi.

Rat u Ukrajini ostaje jedno od najvažnijih globalnih pitanja, s nesagledivim posledicama po međunarodne odnose, ekonomiju i sigurnost.