УБИЛА ЈЕ НЕБРИГА! Море прогутало једну од ОМИЉЕНИХ ПЛАЖА у Црној Гори
Нестајање острва видљиво је голим оком, а то показују и сателити који потврђују да се плажа у тридесет година смањила за 80 метара!
На граници Црне Горе и Албаније Ада Бојана је "изрезбарена" с две стране реком Бојаном, док је с треће благословљена с 2,9 километара плаже коју запљускује Јадранско море. С јаким ветром и опуштеном атмосфером популарна је код сурфера, нудиста и страних туриста.
Острво се из месеца у месец, из године у годину, смањује.
- Када сам почео да радим моја је малена кућа, из које сам изнајмљивао лежаљке, била 85 метара од мора, а данас би била под морем. Плажа је 85 метара краћа - каже Шикири Кахари из Улциња.
И није у питању само његова кућица.
- И популаран ресторан "Диско" на Ади некада је био 100 метара од мора, а данас је дословно у мору - каже туристички водич и публицист Исмет Караманага.
- Све би нас то требало алармирати, не знам хоће ли будуће генерације уопште видети плажу на Ади - каже он.
Ученици у школама уче како некадашња југословенска република има површину од 13,812 километара квадратних, како је већа од Либана или Кипра, мало мања од Бахама. Међутим, земља спектакуларне природе заправо се смањује сваки дан.
Ерозија од мора, бране на рекама и подивљала градња створили су идеалне услове за нестанак познате плаже (а можда и других плажа). Најугроженије су оне где су направљене бране на рекама које обалу "хране" песком и шљунком.
Мере које је предузела држава, каже БИРН, а преноси "Балкан Insight", су мањкаве и спорадичне.
- Нестајање острва видљиво је голим оком, а то показују и сателити који потврђују да се плажа у тридесет година смањила за 80 метара, док на источном делу острва готово више не постоји. Утицај јаких таласа, морских струја које мичу седимент и воде, те уклањање песка, а томе треба надодати и небригу институција, све то утиче на убрзани нестанак једне од наших најлепших плажа - каже еколог из Улциња Џелал Хоџић.
Шеф улцињског туристичког центра каже како "за све нас у Црној Гори, којима су главни ресурс пешчане плаже, то је звоно за узбуну. Морамо се фокусирати на узроке да то спречимо".
Цела та регија дом је 500 заштићених биљних врста, од које су 23 строго заштићене. Тамо живи и 250 врста птица, већина их је заштићена и према стандардима ЕУ. Више од сто врста риба живе у делти која је еколошки гледано, спецификум за овај део Медитерана. Албански је мочварни део укључен на тзв. Рамсарову листу из 1971, међународну конвенцију заштите мочвара.
Сама је река највећа делта у Јадрану, након италијанске реке По. Легенда каже како је Ада Бојана "рођена" средином 19. века када је брод имена Мерито, чији је власник био Антун Алегрети из Трогира, а капетан Напорели, потонуо између два мала острва, блокирајући наслаге које теку из реке у море, и тиме се око 1882. почело стварати острво.
Природа је пронашла баланс између ерозивних сила мора и депозита реке Бојане. Тај је баланс, међутим, нарушен градњом брана и хидроелектрана на главном току Бојане, реци Дрим у Албанији, током шездесетих и седамдесетих. Стручњаци кажу како је то смањило количину наслага за 30 посто, а томе треба додати искапање песка који треба грађевинарима.
МИЛУ СЕ ДРМА ФОТЕЉА Да ли је најбогатији Црногорац задао фатални ударац Ђукановићу после 30 ГОДИНА НА ВЛАСТИ?
Капацитет корита Бојане је сада 2,5 пута мањи него пре три деценије, а томе треба додати и око 600 викендица са црногорске стране.
- Природни ток реке Дрим је посве измењен. Од тамо надаље све је другачије него пре - каже професор из Београда Сава Петковић.
Међутим, држава већ годинама не ради ништа, иако је то претња туризму који годишње допринесе милионе. Државна фирма која је задужена за бригу о црногорским плажама, у јулу 2018. упозорила је како је смањење и нестанак плажа нешто што ће имати "бесконачан негативни ефект на развој туризма, а досадашња је тактика за борбу против ерозије тла била радити ништа".
Предраг Јелусић, челни човек споменуте државне фирме, потврђује како се Ада Бојана "повукла и смањила за 80 метара". Рекао је како се тренд и наставља.
- Све је мање простора за купаче, то ће бити погубно - каже, а групе за заштиту околине слажу се како је реч о злочину и занемаривању. - Држава би заштити плажа требала прићи систематично, јер је јасно као дан колико нам је туризам важан и не смемо дозволити да нам плаже нестају испред очију - каже Хоџић.
Мило се богати на рачун грађана: Породица и блиски људи Ђукановића у послу са мини електранама
Јелена Маројевић из НГО-а "Греен Home" каже да је корен проблема мањак интегрисаних планова за менаџмент воде у Дрим кориту.
- Цивилно је друштво и у Црној Гори и у Албанији већ неколико пута покушало подићи ауторитете на ноге, али нити радионице нити покушаји образовања нису уродили плодом - каже Маројевић за БИРН.
Петковић је пак позвао на чишћење корита Бојане "јер само повећање депозита којим река храни море може помоћи острву". Ток се толико успорио да је у једном тренутку Бојана постала полуострво, није више била острво.
Средином 2018. пумпан је вишак материјала како би се продубило корито и то је акција која се наставља. Количина материјала који "отплута" у Јадран попео се са три посто на 10 посто, а требало би бити дупло од тога, барем према договору који су склопили Албанија и Црна Гора. Да би се надодао материјал на плажу ископано је око 5.000 кубних метара наслага.
Милутин Симовић на лето је рекао како влада активно ради, и сарађује са жупанијом. Симовић каже како ће и Црна Гора и Албанија радити на квалитету воде, превенцији поплава и одржавању водотока, с посебним нагласком на реку Бојану.
Хоџић, еколог из Улциња, каже како координација између две земље је круцијалан корак за успех.
- Након деценија занемаривања ово ће бити тренутак када можда успемо да спасимо екосистем - а за то ће се моћи повлачити и из ЕУ фондова.
Ако је Шпанија оживела своје плаже на више од 400 локација, ваљда и ми ово можемо. Неки желе и више од тога - средином 2008. немачки стручњак Стефан Доемпке наручио је од Светске банке истраживање о креирању регионалног парка делте реке Бојане коју је описао као најважније мочварно подручје на истоку Медитерана, а Црна Гора ће добити имиџ еколошке државе.
Никада се то није остварило, али позиви за такву заштиту постоје. Постало је јасно да Европа, као и цели Медитеран морају да заштите своје плаже.
