АМЕРИКА ЋЕ ПОНОВО УМЕШАТИ ПРСТЕ НА БАЛКАНУ! Нови план Ђукановића против Србије - спрема се нешто велико
После "косовске ствари" у Србији, две деценије касније на ред би могла да дође Црна Гора у којој би Сједињене Америчке Државе (САД) мало да "оперишу", како би смириле тензије на релацији актуелна власт - председник Мило Ђукановић.
Да ли ће се то заиста и десити, за сада је непознаница, али се ових дана чују предлози управо за то - да се Америка више ангажује у Црној Гори. Он стиже од бивших америчких дипломата које, осим те идеје, упозоравају и на "српски национализам у земљи", али и на покушаје Москве да га "искористе за дестабилизацију Балкана".
Ове речи звуче познато? За оне који прате дешавања и не толико јер оне, случајно или намерно, врло подсећају на оно што је небројано пута до сада изговорио црногорски председник: "великосрпски пројекат", "српски национализам", "руски утицај", "деситабилизација Балкана"...
АНАРХИЈА НА УЛИЦАМА ЉУБЉАНЕ: Антиваксери покушали да запале Парламент, полиција кренула у контранапад (ФОТО/ВИДЕО)
ПОЛИТИЧКИ ЗЕМЉОТРЕС: Демократски фронт улази у Владу Црне Горе
"ШМИТ НЕМА ЛЕГИТИМИТЕТ" Амбасадор понови став Руске Федерације око избора високог представника у БиХ
Нико са сигурношћу не може да каже да су они од којих је идеја дошла (бивши амерички амбасадор при НАТО-у Курт Волкер и Данијел Фрид, бивши помоћника државног секретара САД) у "служби" Мила Ђукановића ово изнели као некакву своју идеју, или су пак само (или у договору са њм) пустили "пробни балон", па како прође.
Не треба превидети ни оно о чему је већ писано - да се испитује информација о вишемилионској суми долара која је уплаћена како би се излобирао сусрет Мила Ђукановића и председника САД Џоа Бајдена.
Све у свему, превише је случајности, а имајући у виду шта се све дешава протеклих годину дана у Црној Гори, а нарочито последњих десетак дана са кулминацијом око устоличења митрополита Јоаникија, и упирањем прста на Србију и СПЦ као кривце за недељне немире, сасвим је легитимно упитати се да ли је све ово део неког већег плана чији би главни "играч" могла да постане Америка?
"Мрачни, балкански национализам"
Курт Волкер каже да је био разочаран призорима са Цетиња, и додаје да би "српске власти и Српска православна црква требало да обраћају мало више пажње на расположење у Црној Гори". Међутим, то је само део његове приче, у оквиру које говори и о путу ка Србији и Русији и "мрачном, балканском српском национализму".
- Да, наравно, црногорски народ је био уморан после 30 година исте странке на власти. Међутим, то не значи да је бирао пут далеко од Европе и НАТО, а у корист Русије и Србије - рекао Волкер за "Глас Америке", који је тренутно сарадник вашингтонског Центра за анализу европске политике и бивши специјални изасланик за Урајину у време Трампове администрације.
Каже и да Црна Гора има "мултиетнички и мултиконфесионални карактер", и да се нада да то "неће бити изгубљено због притиска српског национализма и супростављања Црногораца томе да би одржали своју независност".
- У актуелној влади су поједине веома компетентне и способне технократе који желе да ураде исправне ствари за земљу. Али томе прети мрачни балкански, српски национализам - наводи Волкер.
Прсти уперени у Русију
Реторика позната? Ево још мало, само из уста Данијела Фрида, сада сарадника америчког Атлантског савета. Он упозорава на политичку агенду Москве која, како оцењује, "прижељкује поделе и конфликт и користи српски национализам да дестабилизије Балкан и спречи га да се придружи Европи".
- Желе да земље буду у хаосу, сиромашне и ван Европе, како би Москва могла лакше да их контролише. То су методе Кремља под Владимиром Путином. Изазов за Србију је да одлучи шта жели да буде: инструмент империјалистичих амбиција Русије или земља која је део Европе - оцењује он за "Глас Америке".
Ово су разлози због којих њих двојица сматрају да дешавања у Црној Гори изискују да се Америка више ангажује и непристрасно укључи у дијалог о будућности Црне Горе. Апостофирају и бојазан од тога што су "Влада Србије и СПЦ повезане са својим руским колегама - владом председника Владимира Путина и Руском православном црквом".
- И то је изазов за остатак Црне Горе која жели да учврсти независност, да створи ту врсту инклузивног друштва и да буде интегрисана у западне институције. То жели већина црногорског народа, али се суочава са овим спољашњим изазовима - наводи Вокер.
Милови ситни покушаји
Међутим, колико је реално америчко ангажовање у САД? Саговорници кажу да је мало вероватно, а ове спорадичне идеје виде и као трзаје црногорског председника да покуша да поврати изгубљену власт.
- Чини ми се да ће САД избегавати било какво мешање, и то се поклапа и са Бајденовом најавом да ће се такве ствари убудуће радити. Ситуација у Црној Гори није ни тренутно таква, нити је страшно ескалирала да би се укључивале САД или неко други - каже директор Центра за регионализам Александар Попов, који додаје да Америка нема разлога за то.
Додаје да Црна Гора има малтене веће проблеме са својом владајућом већином него са ДПС Мила Ђукановића, и истиче да ни црногорској ни власти ни опозицији нови избори нису у интересу.
- Мило Ђукановић можда и покушава нешто, али и он сам има проблем јер њега запад види као последњег комунистичког владара за кога се везују контроверзе и афере - истиче Попов.
"Копча" са Бајденом
Да црногорски председник покушава да направи "копчу" са Бајденом, сматра и социолог политике из Црне Горе Срђан Вукадиновић. Јер, како каже, да је Трамп у питању, то се не би десило, "јер га је његова администрација пустила низ воду".
- Сада, са новом администрацијом, он је видео шансу да нешто покуша, можда издејствује изборе, и тако поврати део власти коју је имао, што је мало вероватно. Први контакти које је имао по избору нове администрације били су уперени ка Бајдену. Он покушава да спаси себе, врати ако је могуће оно што је било - прича Вукадиновић.
Додаје да све и да дође до избора у Црној Гори, нико за њих није спреман. Каже да САД имају интерес једино због НАТО да се евентуално умешају, али с обзиром да у Црној Гори нема озбиљних сукоба попут оних деведесетих година, "једноставно немају рачуницу".
- Нема силе која би подржала сукобе, нема ескалације, спорадично се деси понешто, али не тако велико да би се разматрало било какво страно укључивање. Ако би рецимо Русија стигла до Јадрана, то би вероватно значило ангажовање, али пошто то није случај, а Црна Гора је и чланица НАТО, онда ни те бојазни нема - закључије Вукадиновић.
Шта каже Вашингтон
Амерички Стејт департмент је уочи и после устоличења позивао све, а посебно политичке лидере да смањују, а не распламсавају тензије, што би могло да се прочита и као подршка актуелним властима.
На питање шта САД могу да предузму да се напетости смире и охрабри дијалог, портпарол државног секретаријата одговара да Вашингтон подржава конструктивни дијалог са политичким актерима и представницима цивилног друштва који би се водио уз добру вољу и са простором за компромис.
- За тај дијалог биће потребна значајна политичка воља - рекао је он, преноси "Глас Америке".
