Бугарска на ГЕОПОЛИТИЧКОМ раскршћу након ПАРЛАМЕНТАРНИХ избора (ИНФОГРАФИК)

Бугарска, 26. март 2017. године, након ког ништа више неће бити као раније. Дан који ће у ако не великој мери, онда барем отворити полемику о будућем курсу ове балканске ЕУ чланице.

Ево како је Путин ВРТЕО Хилари Клинтон око МАЛОГ ПРСТА?!

СУРОВИ ДО КРАЈА: Мађарска од уторка све мигранте затвара у контејнере

Бугарска, иако чланица Европске уније у коју је ушла 2007. године заједно са Румунијом и чланица НАТО савеза од 2004. године, увек је гледала да добро одигра на пољу геополитике вешто вагајући између интереса великих сила, превасходно Сједињених Америчких Држава на једној и Руске Федерације на другој страни. То је традиција коју верно прате и чувају још од давних времена.

Дакле, по принципу „ако не можеш да их победиш, придружи им се“. Овај вид спољнополитичког управљања државом спасио их је онага чега ex-YU народи нису могли да се сачувају а нарочито не Срби који су стално представљали предмет за поткусуривање и надмудривање великих или као у игри између две ватре онај кога треба гађати лоптом.

Бугарска јесте на путу бројних дешавања и не треба заборавити да главна копнена артерија путева и саобраћајница спаја Европу и Азију и пролази управо ту кроз Бугарску. Стога нас не требају чудити изјаве турског ауторитарног лидера Реџепа Тајипа Ердогана које је поновио безброј пута како намерава да отвори границу и пусти милионе миграната у Европу.

Он у зависности од државе које се дотакне или му засмета њен став о Турској напада истим или истој у својим говорима. Безброј пута су претње биле адресиране директно на Европу, према Западу, Србима за „посластицу“ пребацује Сребреницу, прети Бугарској, стално помињући кршење људских права, а у свом дворишту доводи под знак питања поштовање истих.

ПОРАЗ ПУТИНОВИХ СЛЕДБЕНИКА У ЕУ: После Холандије и Бугарска рекла ЊЕТ!

Ситуација између Бугарске и Турске посебно је била напета на дан одржавања избора у Бугарској када су велике групе бугарских Турака, (који највећим делом живе у Турској, али их има и у Бугарској) кренули у земљу одакле су њихови стари и чије држављанство имају. Ситуација је била на ивици ескалације насиља јер су бугарски националисти покушали да спрече улазак ове бугарске мањине како би гласали у својим некадашњим градовима. Зашто некадашњим? Зато што историја говори о не баш сјајним односима између Бугара и њихових грађана муслиманске вере како словенских тако и турских корена и о њиховом протеривању у суседну Турску.

Лидер бугарских социјалиста Корнелија Нинова, честитала на ПОБЕДИ ГЕРБ-у и Бојку Борисову (ФОТО)

Бугарски националисти протествовали су на граници са Турском како би спречили 50.000 бугарских држављана који живе у Турској да уђу у Бугарску и гласају на поменутим изборима. Око 10 одсто од 7,2 милиона Бугара су турског порекла или су муслимани, а више од од 300.000 их је трајно насељено у суседној Турској, али и даље имају бугарски пасош и право гласања у Бугарској. Напети односи су изазвали и размирице између председника Бугарске и Турске, па је тако турски председник Реџеп Тајип Ердоган критиковао оно што је назвао притиском на турску мањину у Бугарској уочи гласања на шта му је бугарски председник Румен Радев одговорио да је Бугарска европска држава која поштује људска права а да посебно Ердоган нема права да им држи придике о истим нити о демократији.

Прелиминарни резултати парламентарних избора у Бугарској

Крајњи исход парламентарних избора у Бугарској био је такав да је победио ГЕРБ или „Грађани за европски развој Бугарске“ и освојио између 32 и 33 одсто гласова, док је БСП или „Бугарска социјалистичка партија“ освојила 28 одсто гласова. Трећа позиција припала је коалицији „Уједињених патриота“ са 8,49 одсто гласова, а четврта Странка бугарских Турака „Покрет за права и слободе“ (PPS) са 7,72 одсто. У 44. сазив бугарског Собрања ући ће и странка "Воља" бизнисмена Веселина Марешког, а вероватно и "Реформаторски блок".

Борисов победио на изборима у Бугарској

Ниједна од странака у новом парламенту није обезбедила довољну подршку да управља самостално, па ће Владу највероватније као и пре две године формирати ГЕРБ, патриоте и реформатори. Бугарско Собрање чини 240 посланика и уколико места обезбеде пет странака, ГЕРБ ће имати 94 мандата, БСП 85, Патриоте 25, PPS 23 и "Воља" 14 посланика. Очекују се и резултати гласања из иностранства, односно гласови 150.000 бирача који могу да утичу на изборне резултате, углавном у корист ГЕРБ-а.

Свакако овде у очи упада фантастичан успех турске партије, што може у великој мери ојачати њихово национално тело у Бугарској и омогућити директно мешање диктаторски и освајачки настројеног турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у унутрашњу политику Бугарске, на шта Румен Радев и Бојко Борисов сигурно неће остати равнодушни нити ће то мирно посматрати и дозволити популистичку инвазију Ердогана на њихову земљу.

ИЗБОРИ У БУГАРСКОЈ: Анкете - Цачева и Радев иду у други круг

Када говоримо о победи ГЕРБ-а и њиховог лидера Бојка Борисова он је већ обављао функцију премијера Бугарске од 2009. до 2013., и по други пут од 7. новембра 2014. до 27. јануара 2017. Дугогодишњи успешни каратиста и доказани телохранитељ, некада човек број један у Софији, 2013. године је поднео оставку на функцију премијера након демонстрација широм земље због поскупљења струје. Сада је одлучио да се искупи и поново докаже да је вредан поверења грађана које му је поново указано.

Као председник партије која је у саставу Европске народне партије у Европском парламенту, Борисов је Бугарску усмерио на пут усмерен према отвореном савезништву и чланству у ЕУ и НАТО-у, за разлику од БСП-а (социјалиста) који су усмерени више ка сарадњи са Русијом. За време Бојка Борисова постао је актуалан план размештања НАТО-вог ракетног штита, шта је изазвало оштре реакције са руске стране. Поред Бугарске на то је пристала и Румунија.

ИЗБОРИ У БУГАРСКОЈ: Биралишта отворена јутрос за 6,8 милиона људи

Дакле, у целој овој причи о бугарским изборима за представнике у Собрању више карата је у игри јер је ГЕРБ пред великим испитом јер ће од формирања владе зависити и курс кретања земље на релацији ЕУ-Русија-НАТО-САД-Турска а може се очекивати да се на неки начин постизборни процес позитивно или негативно одрази на наставак мигрантске кризе. Све узде сада су у рукама Бојка Борисова који ће морати да вага на ветрометини ових односа.

Што се тиче поменутих спољнополитичких актера, ситуација је следећа:

Турска

Турска је генерално задовољна учинком својих штићеника у Бугарској, које чине етнички бугарски Турци и словенски бугарски мухамедани (муслимани) преко Покрета за права и слободе и чиниће све у наредном периоду да преко политичких снага бугарских Турака директно продре у унутрашња питања Бугарске па је могуће да ће је чак уцењивати по принципу „ако такнете мој народ у Бугарској ми ћемо вам пустити милионе миграната па се чешајте“, али ће исто тако моћи да јачају евентуалне неоотоманске намере и аспирације код бугарских Турака и муслимана. Турска ће свакако повећати број претњи којима ће у наредном периоду уцењивати не само Европску унију, већ и Бугарску и то можда много више него што је то до сада радила.

ПРОТЕСТИ НА ГРАНИЦИ уочи избора! Националисти би да СПРЕЧЕ ГЛАСАЊЕ Бугара настањених у Турској

Русија

Што се тиче односа између Русије и Бугарске, они су кроз векове били на релацији „топло-хладно“. У 19. веку је у Бугарској доминантна била русофилска опција али је и некада славна царска Русија гајила про-бугарске ставове када је Балкан у питању а можда је најбољи пример био чувени Санстефански мир из 1878. године након Руско-турског рата када су Србија, Румунија и Црна Гора (Берлинским конгресом 1878) стекле независност.

Наиме, Санстефански мир је претходио Берлинском конгресу и њиме је створена чувена Велика Бугарска (о којој и дан данас бугарски националисти радо сањају) која је само формално била турски вазал а коју је у ствари контролисала Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку). Наиме, 1878. Русија је покушала да „Источно питање“ реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, обезбеди превласт на Балкану. Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, ревизија Санстефанског уговора извршена на Берлинском конгресу у јуну исте године.

РАДЕВ: Бугарска не прихвата лекције о демократији од Турске

Но, вратимо се садашњости. Да, Русија би и данас желела врле односе са Бугарском, што уосталом прижељкују и поједини политички кругови у Бугарској, попут социјалиста на челу са Корнелијом Ивановом, која је са БСП освојила мање мандата од ГЕРБ-а. Да је БСП победио вероватно би преовладала русофилска опција без обзира што је Бугарска НАТО и ЕУ чланица. Да ли би тада БСП-у пришао и протурски PSS пратећи „добре“ односе Путина и Ердогана, тешко је рећи, јер су у питању архинепријатељи.

Наиме, социјалисти су деценијама као и националисти током Другог светског рата настојали да „реше турско питање“ тако што би их у што већем броју протерали из земље, тако да протурска опција не би „волела“ да се нађе са њима у целој причи, као и због израженог анти-Путиновског и анти-руског става који гаје. Русија је и ранијих година најављивала изградњу гасовода кроз Бугарску, што би природно довело до зближавања Софије и Москве. Но, остаје нам да видимо да ли ће након избора у Бугарској јачати ЕУ или руски утицај јер без обзира што се ГЕРБ заснива на прозападним ставовима постоје спекулације да се и ова странка све више окреће сарадњи и бољим односима са Русијом с обзиром да поред њених вода пролази славна Црноморска флота руске морнарице.

Ердоган уочи избора у Бугарској: Турци су под великим притиском

САД

Када говоримо о позицијама односа САД и Бугарске, Американци ову земљу сматрају стратешки важном кроз контекст њеног чланства у НАТО алијанси и у контексту „спољне линије одбране“ или „прве линије фронта“ према „ратоборним“ Русима, затим, црноморском државом која у сваком моменту може прискочити у помоћ америчким војним бродовима, носачима авиона, одличног места за инсталирање ракетних система као јемца одбране од „надирућег опасног руског утицаја“ и одличног места за одмор и опскрбљивање америчких ратних бродова. Бугарска је свакако итекако важна карика у НАТО савезу као и Румунија. Међутим, избором новог америчког председника Доналда Трампа који је најавио активнији фокус на унутрашњу политику а спољну свео на бомбардовање џихадиста Ал Каиде и Исламске државе на Блиском истоку, могуће је да Бугарска неће бити толико интересантна новој администрацији у Белој кући у оној мери у којој је била до инаугурације Доналда Трампа.

Бивши РВАЧ купио хеликоптер да би ЛОВИО МИГРАНТЕ, а сада ЏИХАДИСТИ ХОЋЕ ДА ГА УБИЈУ (ВИДЕО)

НАТО-Европска унија

По свему судећи Бугарска неће срљати на своју штету на геополитичкој клацкалици, већ ће настојати да извага како само она уме. И сам Бојко Борисов зна ко је Путин и шта његова појава представља за цео свет и колико је уздигао Русију којој она из Јељцинове ере није ни до колена. Стога Бугарска сигурно неће окренути леђа НАТО-у, ЕУ, САД-у али то никако неће учинити ни Русији, с обзиром да ће се суочити са могућом инвазијом избеглица из Турске и јачањем турског елемента на својој територији, а те јој проблеме неће решавати ни Брисел (ЕУ- која је сама себи постала највећи проблем) нити ће то интересовати САД. Русија ту долази као рука спаса која може спречити потенцијалне невоље на Балкану и обуздати Ердогана ако то буде потребно. Дакле, однос САД, НАТО и ЕУ према Бугарској све више подсећа на једносмерну улицу од Запада ка Истоку а не обрнуто. Бугарска, Румунија и балтичке земље су ту да задовоље стратешке прохтеве Запада а не Запад њихове.

Балкан између руског и турског утицаја, Европа дигла руке од Западног Балкана?

НАТО заоштрава односе према Русији, ЕУ и даље задржава санкције према Русији, Турска нерадо сарађује са Русијом да не би остала потпуно изолована и сама, јер је веч треснула шамар ЕУ и САД-у па јој се исти вратио као бумеранг.

Тако да, каква год била нова бугарска влада, она никако неће окретати леђа Путину и Русији али ће настојати да остане у поменутим наднационалним организацијама и добрим односима са САД-ом, ЕУ и НАТО-ом, што ће можда преобликовати ГЕРБ раније познату као искључиво про-западну политичку опцију.

БУГАРСКА У СТРАХУ ОД ЕРДОГАНОВИХ ПРЕТЊИ: Војска у приправности!

У сваком случају, Бугарска ће наставити да сарађује са оним глобалним актерима који јој се у датом моменту учине најефикаснијим, најјачим и најважнијим њеним унутар-политичким циљевима.

У Великом рату, били су на страни оних који су им обећали Велику Бугарску, у Другом светском рату су отворено стали на страну Трећег рајха и данас су ЕУ-НАТО чланица. Јачањем Русије, можемо очекивати преврат у бугарском политичком ставу према Москви. Остаје нам само да видимо.