ЦРНА ГОРА У НИКАД ВЕЋИМ ПРОБЛЕМИМА! Суседи у рецесији и пред дубоком економском кризом
Пад економије за април, мај и јун 20,2 одсто. Податак за јул, август и септембар Монстат ће објавити тек у децембру, али је већ јасно да ће и он бити негативан
Бруто-домаћи производ (БДП) Црне Горе пао је у другом кварталу ове године (април, мај, јун) за 20,2 одсто, податак је Управе за статистику (Монстат).
Проверите зашто је сви имају у телефону! Свако ко ово користи, решава све проблеме једним кликом
ПОТВРЂЕНО ИЗ МИЛОВОГ КАБИНЕТА: Ђукановић ће предложити мандатара до 23. октобра
БАТО ПОНОВО НА ЧЕЛУ БУДВЕ: Марко Царевић изабран за председника општине
Ово значи да је Црна Гора на прагу дубоке рецесије, односно да се слична стопа пада економије може очекивати и у трећем кварталу, да ће годишња стопа пада бити изнад 10 одсто и да ће јавни дуг на крају године бити око 90 одсто БДП-а.
Рецесија је када држава има пад БДП-а у два узастопна квартала. Монстат ће податке за трећи квартал саопштити у децембру, али је већ јасно да је Црна Гора у рецесији.
Према економској теорији, годишњи пад БДП-а изнад 10 одсто назива се депресијом, а за опоравак економије након толиког пада потребно је најмање пет година да би дошла на преткризни период.
Нови ребаланс
Овај пад значајно је већи од пројекција досадашње Владе, тако да ће и јавне финансије бити више угрожене него што је очекивано. Због тога је потребан и ребаланс овогодишњег буџета и нови план економске и фискалне политике, што су из нове власти и најавили.
Премијер Владе у одласку Душко Марковић казао је јуче да је његова жеља да се нова Влада конституише што прије.
- Проблеми су велики. Пандемија коронавируса разара економско биће и ткиво Црне Горе. Неопходно је да се нова Влада одмах ухвати у коштац са тим. То не може да ради Влада на чијем сам челу јер је у техничком мандату, али обезбјеђујемо функционалност институција - казао је Марковић.
Црна Гора је у ову кризу ушла се великим јавним дугом од 65 одсто БДП-а колико је био на крају прошле године и са високим порезима на додату вриједност, на доходак, акциза...тако да су ограничене могућности нове власти да се против кризе бори задуживањем или да касу пуни повећањем пореза.
Подаци Монстата о обрачуну БДП-а за други квартал показују да је до оволиког пада дошло због смањење личне домаће потрошње и нижег извоза роба и услуга.
Пад потрошње и извоза услуга
Домаћа потрошња у истом кварталу прошле године износила је 906 милиона еура, а сада је пала на 764 милиона. Она обухвата потрошњу унутар државе, а на њен пад утицало је смањење промета у трговини и угоститељству, који су у априлу и мају били дијелимично затворени, као и потрошње туриста којих скоро да није ни било у овом периоду.
Извоз роба и услуга смањен је са прошлогодишњих 473 милиона еура на 201 милион еура. Овде се осим извоза робе, налазе и све услуге које су наручене и плаћене из иностранства, односно најзначајнији дио промета иностраних туриста, као и продаја некретнина странцима.
Негативни утицај на БДП-а имао је и пад бруто инвестиција у основна средства који је сада износио 273 милиона еура, а у истом периоду прошле године је износио 381 милион еура. На ово је утицао пад ликвидности привреде, али и уздржаност да у периоду кризе због неизвесности инвестирају у развој.
Пад БДП-а био би и већи да у овом периоду није дошло до значајног смањења увоза роба и услуга и раста потрошње државе. Подаци Монстата показују да потрошња државе није пала у периоду кризе већ да је имала симболични раст са 216 на 225 милиона.
Увоз роба и услуга смањен је са 871 на 595 милиона, на што је утицало смањење потрошње туриста који у значајним износима користе храну и пиће из увоза.
Када се саберу све позитивне и негативне ставке вриједност оствареног БДП-а у другом кварталу ове године износила је 900,5 милиона еура, док је у истом периоду лани била 1,15 милијарди.
Цијела Европа у паду
На целом европском континенту ниједна земља није имала раст економије, све су биле у паду. Већи пад БДП-а у другом кварталу од Црне Горе, према подацима које је Монстат добио од Еуростата, имале су само Велика Британија са 22,8 одсто и Шпанија са 22,1 одсто. Ове двије земље биле су у проблемима и прије избијања пандемије. Најмањи пад економије у овом периоду имали су Ирска са три, Литванија са 4,2 одсто и Норвешка са 4,7 одсто.
