CRNA GORA U NIKAD VEĆIM PROBLEMIMA! Susedi u recesiji i pred dubokom ekonomskom krizom
Pad ekonomije za april, maj i jun 20,2 odsto. Podatak za jul, avgust i septembar Monstat će objaviti tek u decembru, ali je već jasno da će i on biti negativan
Bruto-domaći proizvod (BDP) Crne Gore pao je u drugom kvartalu ove godine (april, maj, jun) za 20,2 odsto, podatak je Uprave za statistiku (Monstat).
Proverite zašto je svi imaju u telefonu! Svako ko ovo koristi, rešava sve probleme jednim klikom
POTVRĐENO IZ MILOVOG KABINETA: Đukanović će predložiti mandatara do 23. oktobra
BATO PONOVO NA ČELU BUDVE: Marko Carević izabran za predsednika opštine
Ovo znači da je Crna Gora na pragu duboke recesije, odnosno da se slična stopa pada ekonomije može očekivati i u trećem kvartalu, da će godišnja stopa pada biti iznad 10 odsto i da će javni dug na kraju godine biti oko 90 odsto BDP-a.
Recesija je kada država ima pad BDP-a u dva uzastopna kvartala. Monstat će podatke za treći kvartal saopštiti u decembru, ali je već jasno da je Crna Gora u recesiji.
Prema ekonomskoj teoriji, godišnji pad BDP-a iznad 10 odsto naziva se depresijom, a za oporavak ekonomije nakon tolikog pada potrebno je najmanje pet godina da bi došla na pretkrizni period.
Novi rebalans
Ovaj pad značajno je veći od projekcija dosadašnje Vlade, tako da će i javne finansije biti više ugrožene nego što je očekivano. Zbog toga je potreban i rebalans ovogodišnjeg budžeta i novi plan ekonomske i fiskalne politike, što su iz nove vlasti i najavili.
Premijer Vlade u odlasku Duško Marković kazao je juče da je njegova želja da se nova Vlada konstituiše što prije.
- Problemi su veliki. Pandemija koronavirusa razara ekonomsko biće i tkivo Crne Gore. Neophodno je da se nova Vlada odmah uhvati u koštac sa tim. To ne može da radi Vlada na čijem sam čelu jer je u tehničkom mandatu, ali obezbjeđujemo funkcionalnost institucija - kazao je Marković.
Crna Gora je u ovu krizu ušla se velikim javnim dugom od 65 odsto BDP-a koliko je bio na kraju prošle godine i sa visokim porezima na dodatu vrijednost, na dohodak, akciza...tako da su ograničene mogućnosti nove vlasti da se protiv krize bori zaduživanjem ili da kasu puni povećanjem poreza.
Podaci Monstata o obračunu BDP-a za drugi kvartal pokazuju da je do ovolikog pada došlo zbog smanjenje lične domaće potrošnje i nižeg izvoza roba i usluga.
Pad potrošnje i izvoza usluga
Domaća potrošnja u istom kvartalu prošle godine iznosila je 906 miliona eura, a sada je pala na 764 miliona. Ona obuhvata potrošnju unutar države, a na njen pad uticalo je smanjenje prometa u trgovini i ugostiteljstvu, koji su u aprilu i maju bili dijelimično zatvoreni, kao i potrošnje turista kojih skoro da nije ni bilo u ovom periodu.
Izvoz roba i usluga smanjen je sa prošlogodišnjih 473 miliona eura na 201 milion eura. Ovde se osim izvoza robe, nalaze i sve usluge koje su naručene i plaćene iz inostranstva, odnosno najznačajniji dio prometa inostranih turista, kao i prodaja nekretnina strancima.
Negativni uticaj na BDP-a imao je i pad bruto investicija u osnovna sredstva koji je sada iznosio 273 miliona eura, a u istom periodu prošle godine je iznosio 381 milion eura. Na ovo je uticao pad likvidnosti privrede, ali i uzdržanost da u periodu krize zbog neizvesnosti investiraju u razvoj.
Pad BDP-a bio bi i veći da u ovom periodu nije došlo do značajnog smanjenja uvoza roba i usluga i rasta potrošnje države. Podaci Monstata pokazuju da potrošnja države nije pala u periodu krize već da je imala simbolični rast sa 216 na 225 miliona.
Uvoz roba i usluga smanjen je sa 871 na 595 miliona, na što je uticalo smanjenje potrošnje turista koji u značajnim iznosima koriste hranu i piće iz uvoza.
Kada se saberu sve pozitivne i negativne stavke vrijednost ostvarenog BDP-a u drugom kvartalu ove godine iznosila je 900,5 miliona eura, dok je u istom periodu lani bila 1,15 milijardi.
Cijela Evropa u padu
Na celom evropskom kontinentu nijedna zemlja nije imala rast ekonomije, sve su bile u padu. Veći pad BDP-a u drugom kvartalu od Crne Gore, prema podacima koje je Monstat dobio od Eurostata, imale su samo Velika Britanija sa 22,8 odsto i Španija sa 22,1 odsto. Ove dvije zemlje bile su u problemima i prije izbijanja pandemije. Najmanji pad ekonomije u ovom periodu imali su Irska sa tri, Litvanija sa 4,2 odsto i Norveška sa 4,7 odsto.
