ДАН КАДА ЈЕ СРПСКИ СВАТ УБИЈЕН У САРАЈЕВУ: Женио је сина, а онда му је метак остао у СРЦУ!

Пре 25 година на свадби Милана Гардовића, на паркингу испред цркве убијен је његов отац Никола Гардовић, коме је у леђа пуцао Рамиз Делалић.

– Волео бих да данас, 25 година после убиства мог оца Николе Гардовића у Сарајеву, које се десило на свадби мог брата Милана, могу да кажем да се нешто променило, да је све прошло и да ћемо живети у слози и љубави –  каже свештеник Јован Гардовић, други Николин син.

ПРОШЛО ЈЕ 25 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА РАТА У БОСНИ: Ево који догађај је био повод за крвопролиће! (ВИДЕО)

– Нажалост, не могу то данас да кажем свом сину Николи, који је рођен 1993. и носи име свога страдалог деде. У Сарајеву нема ниједне плоче на којој би, као опомена поколењима до чега усијане главе могу да доведу, писало да је страдао грађанин БиХ – опомиње протојереј Јован Гардовић из Цркве Светог Александра Невског.

Јован је најстарији син Николе Гардовића, кога је на свадби сина Милана, пуцавши му у леђа и погодивши га право у срце, убио Рамиз Делалић.

Тај дан се помиње као почетак рата у Босни и Херцеговини. Драма се одиграла другог дана референдума у БиХ на којем су се грађани изјашњавали да ли су за отцепљење те југословенске републике, после чега је Сарајево било 48 сати под блокадама, а месец дана касније почео је рат.

– Тај дан требало је да буде најсрећнији за нашу породицу и најмлађег брата, Милана, и снају Дијану.Свадбу смо организовали по свим нашим обичајима. Вечање је почело око 14.30 у Цркви Преображења Господњег. Потом су почела честитања, сликање испред храма. Радост. Свадбени ручак био је заказан у Дому свете Текле, у дворишту Старе цркве на Башчаршији.

– На паркинг испред храма могла су да стану само четири аутомобила, у којима су били младенци и кумови, па су остали сватови паркирли 150 метара даље. Такође, договор је био и да возила немају обележја да неко то не би схватио као провокацију и да нико не носи оружје. Чим сам паркирао ауто, неко је дотрчао и рекао да се тамо пуца!

– Трчао сам и стигао у моменту када су мог оца Николу уносили у возило Хитне помоћи заједно са кумом Раденком Мировићем, коме су пуцали у ногу – сећа се отац Јован најтужнијег породичног дана.

Његов брат Драган, који је носио српску заставу, рекао је да их је чекао бели голф, у којем су били Рамиз Делалић, Суад Шабовић и још неки момци. Рамиз је покушао из руку да му отме барјак. Почело је гуркање, комешање.

– Мој отац, у свечаном оделу и са чутуром у руци, пошао је ка Драгану. Питао је те људе зашто му кваре весеље. Истовремено, зет Раденко је изашао из аута и њему је Шабовић пуцао у ногу.

- Отац је кренуо тамо и у том часу Рамиз му је пуцао у леђа. Метак је остао у срцу. Одмах су почели да беже – присећа се отац Јован и додаје да је Рамиз ухапшен после сат времена, али је те вечери пуштен.

"ВОЛЕО БИХ ДА СТЕ ТУ КАДА ДОЂЕМ С ПОСЛА": Како је десетогодишњи дечак преживео акцију "Олуја"

– Трагови крви. Чауре леже. Чекам екипу да почне увиђај. Потом се појавила нека телевизијска екипа. Питају шта се десило. Прво сам одбијао да причам. А онда се зауставило полицијско возило. Говоре ми да је отац лакше рањен, зет исто. Тада дајем изјаву телевизији.

-Прилазе два момка и вичу да овде нема никаквих сватова, да су то припадници СДС-а Радована Караџића. Нико никад из моје породице није био члан партије.

СРПСКИ ВОЈНИК О МАЛТРЕТИРАЊУ ТОКОМ ОЛУЈЕ: "Дај ми штанглу да их све исечем као свињске полутке"

– Зауставља се још један полицијски ауто. Из њега излази зет Раденко. Нога му је завијена. Каже да је отац умро. Само сам сео доле и ухватио се за главу. Скупио се народ. Још већа кукњава. Полицајци нам поручују да одемо одатле да се не би десило нешто још горе – сећа се отац Јован немилотг догађаја.