ДИКТАТУРА НА АЛБАНСКИ НАЧИН: Хоџа их је тако СТИСНУО да нису ни помишљали да ВРШЉАЈУ као сада
Владао је чврстом руком
Заоставштина диктатуре Енвера Хоџе и даље трује албанску политику. Како би окренула нову страницу и залечила ране, влада је отворила архиву злогласне тајне полиције "Сигурими", више од 25 година након пада комунизма.
ВЕЛИЧАО ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ: После ове слике Србија ће престати да воли Ђанлуиђија Буфона! (ФОТО)
- То би требало да искорени зло које и даље трује албанско друштво. Као уклањање екцема, болна, али неизбежна хируршка операција - каже албански писац Исмаил Кадаре.
Хоџа је четири деценије, до смрти 1985., владао гвозденом руком, сузбијао сваку опозицију и изоловао земљу од било каквог спољног утицаја.
У децембру 2016. основано је независно тело задужено да кроз архиву води оне који желе да истраже судбину својих вољених или испитају нечију. Тело је такође овлашћено за издавање "потврда о несарадњи" с комунистичким режимом, што је данас услов за било коју јавну дужност. У време Хоџине владавине више од 100.000 људи завршило је у радним логорима, 20.000 у затворима, око 6.000 их је убијено или је нестало.
ГРАЂАНИ НЕЗАДОВОЉНИ ОДЛУКОМ: Ево на ком месту на Балкану је један булевар добио назив по Трампу
У архиву "Сигуримија", инструменту Хоџине тираније, налазе се милиони страница докумената и десетине хиљада досијеа. У 26 година од пада комунизма само су двојица политичара јавно признала сарадњу са Сигуримијем. Још су се неки политичари, они на нижим позицијама, дискретно повукли из јавног живота пошто се против њих повела кампања тог типа. Више од 40 година Ирина Салаку (84) покушава да сазна судбину свог супруга Шавита. Зна једино да га је убио Сигурими.
- Након Шавитовог нестанка послали су ме у радни логор заједно са две ћерке - каже Ирина. Тамо су провели 12 година.
ЕКСПЛОЗИЈА У ВОЈНОЈ БАЗИ У АЛБАНИЈИ: Повређени војници!
Ирина је Рускиња која је Шавита упознала у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, где је студирао. С њим је дошла у Тирану. Након разлаза Москве и Тиране 1961., до ког је дошло јер се Хоџа није слагао с Хрушчовљевом политиком дестаљинизације, албанско-совјетски парови постали су предмет режимске параноје. Једна од ћерки Ирине и Шавита, Елена, пронашла је оптужницу против оца, као и три документа која говоре о његовој егзекуцији. Али на сваком је други датум и не може да се утврди који је тачан. О томе где је покопан нема ни трага.
- Не мрзим никога. Желим само да знам где је гроб да могу да запалим свећу и исплачем се - рекла је Ирина. Нада се да ће одговор пронаћи у архивама Сигуримија. Отварање архива дуго је трајало јер је било много отпора.
Милунка Савић новог доба: Уместо да ради као ФРИЗЕР, узела ПУШКУ и одбранила КОСОВО 1999! (ФОТО)
- Оно крије бројне болне тајне за многе Албанце - каже Гентијана Сула, челница тела које о њему брине.
- Отварањем би сва нагађања и манипулације требале завршити - додаје. А њих у политичком и јавном животу толико много да онемогућавају да се прошлост јасно види.
Али упркос отварању архива Сигуримија, многа ће питања вероватно остати неодговорена.
- Много докумената су уништена у транзицији, али и после - рекао је бивши званичник архива министарства унутрашњих послова Кастриот Дервиши. Слично је било и током нереда 1997. и анархије која је завладала у земљи.
- Истину неће бити лако установити, али важно је до ње доћи како би открили све апекте једног од најрепресивнијих режима 20. века - закључује Кадаре.
Енвер Хоџа је био врховни вођа Народне Републике Албаније од краја Другог светског рата до своје смрти 1985. године, као Први секретар Комунистичке албанске партије рада. Био је и премијер Албаније од 1944. до 1954. и министар спољних послова од 1946. до 1953. године.
ТРАМП ЧЕШЉА БАЛКАН: Председник САД удара прво на АЛБАНИЈУ И ЕДИЈА РАМУ!
Енвер Хоџа је рођен 16. октобра 1908. године у Ђирокастри, граду на југу Албаније. Његов отац, трговац тканином, је путовао по Европи те је највећи утицај на Хоџу имао његов стриц, Хусен Хоџа, милитантни борац за независност Албаније. Хусен Хоџа се такође борио и против репресивних влада које су дошле након независности.
Године 1930. Енвер је отишао на студије на Монпељешки Универзитет у Француској, као државни стипендиста, али је убрзо одустао. Од 1934. до 1936. године био је секретар у албанском конзулату у Бриселу. Тамо је и студирао, а вратио се у Албанију 1936. године и постао наставник у Корчи.
ГРУЕВСКИ УПОЗОРИО: У Македонији може да избије РАТ ако Албанци не одустану од својих услова!
Хоџа је отпуштен са овог радног места након што су Италијани окупирали Албанију 1939. године, због тога што је одбио да приступи Албанској фашистичкој странци. Отворио је радњу дувана у Тирани, где су убрзо комунисти почели да се окупљају. Уз помоћ југословенских комуниста, основао је и постао вођа Комунистичке партије Албаније (касније преименоване у Партију рада) у новембру 1941. године. Био је и вођа Народноослободилачке борбе у Албанији у току Другог светског рата. Његова Народноослободилачка армија је 1944. године преузела власт у земљи.
Енвер Хоџа се изјашњавао као ортодоксни марксиста-лењиниста и дивио се Јосифу Стаљину. Прихватио је модел Совјетског Савеза и заоштрио је односе с југословенских комунистима, након раскола 1948. године. Над министаром одбране, Кочи Џоџом 1949. године је извршена смртна казна због наводне пројугословенске активности.
ЗАЕВ ПРИЗНАО ДА ПРАВИ ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ: Албанци остварују ПАКЛЕНЕ планове преко Македоније!
Режим је конфисковао обрадиву земљу од богатих земљопоседника и консолидовао је у колективно земљиште (кооперативи), уз хиљаде затварања и убијања током процеса. Албанска власт је тврдила да је Албанија постала потпуно самостална у снабдевању храном током комунистичке власти, као и успесима у индустријализацији, електрификацији и избијању неписмености и болести.
Ипак, отварање албанских граница, након пада комуниста, је показало другу слику: Албанија није била индустријализована и била је економски назадна у поређењу с осталим земљама источне Европе. Пољопривреда није била осавремењена, било је веома мало телефонских прикључака, а плате као и квалитет живота су били веома ниски по европским мерилима. Много радника је напустило Албанију и потражило посао у Италији или Грчкој. Најкарактеристичнија заоставштина Хоџине власти је 600.000 бункера у земљи од три милиона људи.
СКАНДАЛ НА ЈУГУ СРБИЈЕ: Деца албанском председнику певала "Косово је Албанија"
Хоџа је остао стаљиниста и поред ограђивања Никите Хрушчова од Стаљинових метода. Ово је значило изолацију од остатка социјалистичке источне Европе. Хоџа је заоштрио однос са Совјетским Савезом, а однос са Југославијом је већ био потпуно хладан. 1960. године, Албанија се приклонила Кини, а лош однос са Московом је кулминирао 1968. године, када је Албанија иступила из Варшавског пакта, као одговор на совјетску инвазију Чехословачке.
Унутрашње уређење Албаније је одговарало Стаљиновој доктрини, те је Хоџин култ личности подсећао на Стаљинов. Албанска тајна полиција, „Сигурими“, је била организована по угледу на совјетски КГБ и источнонемачки Штази. Тајна полиција је била толико далекосежна, да је сваки трећи грађанин Албаније или био у радном логору или га је тајна полиција привела на испитивање. Да би минимализовали или елиминисали опозицију, власт је прогонила неистомишљенике, одузимајући им послове, затварајући их, па и осуђивајући их на смрт. Путовање у иностранство, осим пословних путева, је било забрањено.
ЂУРИЋ УПОЗОРАВА: Још један НАПАД на права СРПСКОГ народа!
Године 1967, након две декаде прогресивно јачег прогона религије, Хоџа је прогласио нацију првом и једином званично атеистичком земљом у историји. Делом инспирисан кинеском културном револуцијом, конфисковао је џамије, цркве, манастире и остале религијске објекте (Албанци су углавном били муслимани и католици). Неки од објеката су уништени, а други претворени у радионице, складишта, штале, или пак у културне установе, као што су биоскопи. Било је забрањено давати деци религијска имена, а свако ухваћен с Кураном, Библијом, иконом или сличним религијским објектом је могао бити лишен слободе.
ТАЧИ И РАМА БИ ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ: Македонци, узмите ствар у своје руке, нема вам државе без Албанаца!
Хоџа није био задовољан кинеском сарадњом са САД почетком седамдесетих година. Смрт Мао Цедунга 1976. године и њене последице су довеле до раздора односа Кине и Албаније, те је Албанија опет ушла у политичку изолацију. Хоџа је оптуживао и Кинезе и Совјете за ревизионизам. Године 1981. се догодио још један прогон државника. Могуће је да је премијер Мехмет Шеху тада био убијен, мада се званично тврдило да је извршио самоубиство.
Хоџа се постепено повукао у пензију почетком осамдесетих, а Рамиз Алија га је наследио. Умро је 11. априла 1985. године, са 76 година. Алија је водио отворенију политику и Албанија је 1990. напустила једнопартијски систем.
Македонија гори, Босна пред распадом, Хрватска ври, прети ли опасност СРБИЈИ?
Људима је била ограничена слобода говора, религије, кретања и удруживања, иако је устав из 1976. гарантовао та права. Такође, становници Албаније нису имали приступ информацијама, осим онога што је долазило из државних канала. „Сигурими“ је константно кршио права на приватност личности, дома и комуникације, те је својевољно хапсио. Судови су увек били наклоњени владајућој странци.
