ДПС НА РУБУ ПРОПАСТИ: Тешка превирања и поделе у некада најјачој партији Црне Горе, Милу гори тло под ногама
Највећа опозициона странка у великим проблемима
Као и претходних деценија када је лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић партију профилисао у правцу актуелних политичких трендова, и предстојећи ванредни конгрес одложен за крај јануара наредне године, требало би да донесе структурне и кадровске промене у ДПС-у.
Оне су донекле најављене након седнице Председништва у понедељак, наводима да су разматрана "бројна решења која се тичу одређених структурних и кадровских промена, о којима ће јавност бити обавијештена у наредном периоду". Шта то тачно значи није објављено.
СТИГАО ОДГОВОР ДФ: Мандић није рекао да су владика Јоаникије, отац Гојко и проф. Божовић преваранти
БОМБАСТИЧНА ИЗЈАВА МЕДОЈЕВИЋА УЗДРМАЛА КРИВОКАПИЋА! Шта ће на ово рећи мандатар за састав НОВЕ ВЛАДЕ?
УХАПСИТИ МИЛА ЂУКАНОВИЋА, ПОСТОЈЕ ДОКАЗИ! Медојевић послао бруталну поруку Кривокапићу
Извори су рекли да у ДПС-у, који сада први пут функционише као опозиција, постоје различити ставови око тога у ком правцу она треба да се креће и ко треба да остане у њеноом врху. Кристалишу се два правца којима би партија могла да крене, а што ће, како се наводи, зависити од тога ко ће предводити партију у наредном периоду.
Део функционера заступа идеју да ДПС треба да се позиционира као партија левог центра и грађанска партија, што и јесте декларативно. Друга струја се залаже да се партија помери десно, што је суштински ситуација последњих месеци, када је била изражена тврда националистицка реторика.
Када су у питању кадровска питања, дио сматра да сви стари кадрови треба да оду. Ту опцију, наводи један од саговорника, заговара и сам Ђукановић. Његов заменик Душко Марковић, као и део функционера се томе противи и сматра да би требало наћи средње решење.
Председник Одбора главног града ДПС-а Часлав Вешовић рекао је раније медијима да би Ђукановић "због нових изазова, требало да остане на челу те партије". Он је објаснио да је то став подгоричког Одбора и његов лични. Додао је и да је, како је објаснио, наглашена потреба да у највишим партијским структурама треба стварати простор за још већу афирмацију представника нових генерација који имају неупитну политичку репутацију.
Ствари још нису извесне, о њима се промишља и то је и један од разлога због кога је, сем епидемије, одоложен ванредни конгрес који је био планиран за наредни месец. Формирани су партијски тимови који траже решења.
Засада информације указују да би све могло бити само козметичка промена јер је дугогодишњи кадар партије Милутин Симовић изабран да преузме Општину Никшић гдје је ДПС по подршци иза досадашње опозиције на државном нивоу. ДПС је наседник Савеза комуниста Црне Горе, а име је променио на првом конгресу - 1991. На челу партије је готово цело време Ђукановић. Други конгрес ДПС-а је одржан 1994. године, под мотом афирмације демократије и очувања грађанског мира, трећи 1998. када су истакнута опредјељења "за бољи живот, као први и најважнији задатак свих институција које управљају државом". Усвојен је и нови Статут, ДПС је реорганизована по угледу на модерне европске партије.
На четвртом конгресу - 2001. године дошло је до корените измене програма ДПС, а "демократска, међународно призната и независна Црна Гора постала је основно стратешко опредељење партијског програма".
На петом конгресу партије 2007. године дефинисани су нови стратешки национални и државни циљеви - чланство у НАТО и ЕУ.
Шести конгрес ДПС-а одржан је 2011. године, а фокус је био на мјерама за јачање економије, више радних места...
За потпредседнике партије су реизабрани Филип Вујановић, Жељко Штурановић и Светозар Маровић, а на ту функцију је изабран и Игор Лукшић.
На седмом конгресу 2015. године под слоганом "Нови успјеси на европском путу" први пут се уводи функција заменика председника а бришу потпредсједници. У врх партије улази Душко Марковић, док Вујановић, Маровић и Лукшић одлазе у прошлост. Маровић је убрзо ухапшен.
На осмом конгресу новембра 2019. ДПС је најавио да ће му, поред наставка евроатланских интеграција и стварања услова за бољи живот грађана, примарни интерес бити снажење црногорског идентитета и обнова црногорске цркве.
Партија је у фебруару ове године изабрала ново Председништво, које поред Ђукановића и Марковића, чине министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић, посланик Петар Ивановић, градоначелник Подгорице Иван Вуковић, посланица Александра Вуковић, потпредседник Владе Милутин Симовић, министар одбране Предраг Бошковић, директор Клиничког центра Јевто Ераковић, председник Одбора директора "Монтепута" Александар Журић, тадашњи шеф посланичког клуба ДПС-а Никола Ракочевић, председник Привредне коморе Властимир Голубовић и Халил Дуковић.
- Идеологија је кохезиона сила једне партије. То нам говори да ће губитак власти за ДПС уједно бити и тест његове идеолошке снаге и усмерености. Све указује да ће ДПС у будућности, упркос својој изворној и номиналној профилацији, наставити ка десном центру, јер ће то поље на спектру остати упражњено - сматра политиколог и професор Предраг Зеновић.
Додаје да предстојећи период тражи партије умерених оријентација, центра, окренуте помирењу, међунационалном разумевању и толеранцији: "Бирачко тијело Црне Горе данас није склоно екстремној политичкој десници. Помирење је, по мом суду, ријеч ове деценије пред нама и истовремено тест одговорности за политичке актере".
- ДПС је показао у својој историји моћ идеолошке трансформације (1997), нужне еманципације, прилагођавања и кадровског подмлађивања, што би и сад било врло љековито, ако не и нужно, за његову будућност. Међутим, измицање власти у једном клијентелистичком систему (“један запослени, четири гласа”) након три деценије, у овој према власти поданичкој политичкој култури, захтијеваће радикалнију унутрашњу промјену и јасно унутарпартијско ограђивање од људи, пракси и идеја које, и споља и изнутра, постају неприхватљиве за демократски развој и европске интеграције Црне Горе и пријете да ову партију пошаљу у прошлост - каже саговорник за медије.
Он очекује, како је навео, да ДПС буде конструктивна и одговорна опозиција, да не блокира рад парламента и да дâ свој допринос јачању ове институције и њене улоге у политичком систему.
- Критиком Владе, чак и једном формом стварања "владе у сенци" ДПС би био у прилици да нуди конкурентна, алтернативна политичка решења за изазове пред којим се данас налази Црна Гора и тако се супротстави потпуној политичкој маргинализацији - навео је.
