ХРВАТСКИ СТРУЧЊАЦИ У ШОКУ: Прети нам економска КАТАСТРОФА, ерозија животног стандарда и масовна НЕЗАПОСЛЕНОСТ!
Пред Хрватском је можда и најизазовнија јесен до сада. У години рекордних минуса у које је гурнула корона криза, месеци пред Хрватском, упозоравају њихови економисти, биће време доношења кључних одлука, а њихова последица могла би бити и даља ерозија животног стандарда грађана.
- И Хрватску, као и друге земље, чека доношење одлука и одабира, у којем ће влада морати одлучити хоће ли наставити са досадашњим замрзавањем процеса, што би, међутим, довело до експлозије јавног дуга, а вероватно и до економске катастрофе, или ће подвући црту и рећи да је замрзавању процеса дошао крај те тако покренути чишћење хрватске привреде - упозорава за Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института.
СТОТИНЕ АУТОМОБИЛА У КОЛОНИ СЛОБОДЕ: Подршка непокореној браћи Црне Горе стиже са свих страна, Требиње не да светиње! (ВИДЕО)
КОРОНА ОПСЕДА ЦРНУ ГОРУ! Још 32 нових случаја инфекције, у овом граду је НАЈТЕЖА СИТУАЦИЈА
МИЛОВА ПОЛИЦИЈА СПРЕЧИЛА БРАЋУ ДА СЕ СРЕТНУ: Блокирани Срби из Црне Горе, одржан скуп на прелазу Јабука (ВИДЕО)
Три кључна подручја у којима ће требати донети одлуке
Притом као кључне наводи процесе у три подручја. Реч је о уредној наплати порезних прихода, затим, о поновном активирању процеса извршења, као и о мораторијима на банкарске кредите. Процеси у тим подручјима досад су углавном били замрзнути. Њих је, наравно, могуће и даље замрзавати, али последице би, сматра Ловринчевић, биле лоше по економију у целини, а опоравак од коронакризе спорији и болнији. Уз то, питање је и може ли си влада, у условима у којима јој је прорачунски мањак само у првој половини године досегао готово 17 милијарди куна, приуштити нове одгоде уредног плаћања и наплате потраживања. Слично се питање може поставити и банкама које ионако чека раст лоших кредита и раздобље чишћења биланци.
Проблем је, међутим, што ће владајући одлуке о томе морати доносити у социјалној ситуацији која се рапидно погоршава. Хрватска се већ сада суочава с великим растом броја незапослених којих је, према последњим подацима Хрватског завода за запошљавање (HZZ), око 152.000. Завршетком ионако кратке и скраћене туристичке сезоне, која се ове године одвијала у корона условима, на берзу рада вратиће се сезонци, а и најаве из разних сектора упућују на закључак да их на јесен, по свему судећи, чека талас стечајева и отказа те резања плата. Притом су, кажу економисти, посебно угрожене фирме које се баве туризмом, угоститељством, превозом, особним услугама, трговином и градитељством.
Тежак избор на тржишту рада
У многим фабрикама истиче Предраг Бејаковић из Института за јавне финансије, радници би се могли суочити с избором између смањења плата и отказа. У низу фабрика неће ни имати тај избор јер ће власници једноставно ставити кључ у браву. Стога, Предраг каже да га не изненађују прогнозе, попут оне аналитичара Raiffeisena, да би стопа незапослености у Хрватској у овој години могла досећи 11,8 посто, и то по међународно упоредивој анкетној методологији, која региструје стварну незапосленост.
- Бојим се да је у овој години реално очекивати да ће број незапослених нарасти за око 100.000 па би број незапослених до краја године могао износити до 250.000. И даље се надам да се то неће догодити, али досадашњи показатељи не дају пуно разлога за оптимизам - каже Бејаковић.
Вентил би се, додаје он, могао потражити у попуштања услова за пријаву на бурзу рада и остваривање права на њој, макар и привремено, док траје криза. Ипак, свестан је Бејаковић, тако нешто биће тешко остварити у условима у којима из владе стижу најаве о штедњи.
Министар финанција Здравко Марић поручио да једино пензије нису упитне
Гостујући у Дневнику Нове ТВ, министар финансија Здравко Марић поручио је како једино пензије нису упитне, док су све остале ставке "подложне промишљањима". Економисти, додуше, углавном не очекују да ће држава кренути у резање плата у јавном сектору, но упозоравају да ће се уштеде вероватно покушати постићи замрзавањем постојећег нивоа плата, односно одустајањем од раније договорених повишица барем док не заврши коронакриза. Истовремено, у приватном сектору плате се већ смањују.
Марићева изјава, у комбинацији с најавом измена Закона о раду, којима би се јасније дефинисао рад на даљину, на ноге је дигла синдикалце, који кажу како не намеравају скрштених руку чекати судбину коју су им намијенили држава и послодавци. Ако је судити по њиховим изјавама, ова би јесен у Хрватској могла бити итекако врућа.
Синдикати на ногама: Прете протестима или другим облицима социјалног бунта
- За сто морају сести представници владе, послодаваца и синдиката и договорити мере за очување економије. Ако се ствари буду ломиле преко колена и наметала решења, онда ћемо посегнути за мерама на које имамо право. То могу бити протести, а ако епидемиолошка ситуација то не буде допуштала, можемо ићи на потписивање петиција или на друге моделе непослушности - упозорава председник Независних хрватских синдиката Крешимир Север.
Очигледно, и нова влада Андреја Пленковића наћи ће се између чекића и наковња: с једне стране, синдикалци од ње траже да буде социјално што осетљивија, док подузетници и економисти од ње очекују да коначно почне повлачити реформске потезе, а на то је присиљава и повећа рупа коју је коронакриза направила у државној благајни. Наравно, свака одлука коју Бански двори донесу има и своју цену. Ако се влада одлучи за реформе, убрзаће и олакшати опоравак од коронакризе, но цена би могла бити социјални бунт. С друге стране, ако се одлучи на одгађање решења, социјални бунт ће веројатно избећи, али опоравак ће, кажу економисти, бити знатно тежи и спорији. Оно што влади овога пута иде у прилог су тек проведени избори и стабилна парламентарна већина коју има.
Но у случају Хрватске, истиче Ловринчевић, на коцки је сада пуно више од самог опоравка од корона кризе. Наиме, одгађање решења кошта и огледа се у повећању прорачунског мањка и расту јавнога дуга. Прогнозе главне банке говоре да ће ову годину закључити с прорачунским мањком од 6,8 посто бруто домаћег производа (БДП) и јавним дугом у износу од 86,7 посто БДП-а, што ј већ врло висок ниво задужења државе. Сличне су прогнозе и независних економиста. Поређења цради, раније је државна благајна, према подацима ХНБ-а, била у плусу 0,4 посто БДП-а, док је јавни дуг износио 73,2 посто БДП-а.
Велик раст јавнога дуга могао би их отерати у банкрот
- Ради се о великом расту јавнога дуга. И Хрватску, као и друге земље, чека одабир потеза које ће на јесен повући, но треба рећи да би велик раст јавног дуга многе земље могао гурнути чак и у технички банкрот. У нашем случају, ту је и питање испуњавања услова за улазак у еврозону - закључује Ловринчевић.
- Влада за јесен мора припремити прве реформске кораке како бисмо видели у којем правцу мисли ићи. Најављена порезна реформа добар је потез, али проблем је што још не видимо реформске процесе у здравству, школству, јавној управи и јавним подузећима. Упоредо с тим, влада ће се морати борити и с пандемијом коронавируса - оцењује и економски аналитичар Дамир Novotny.
Ход по жици
Владу, даље, чека својеврсни ход по жици: мораће спроводити реформе и санирати јавне финансије, и то у условима кризе у коју нас је бацио коронавирус, док ће, с друге стране, морати водити рачуна о ставовима социјалних партнера.
У том делу, сматрају економисти, сламку спаса Пленковићу могли би пружити фондови ЕУ, односно инвестицијски пројекти који се из њих већ финансирају и они који су уговорени и почеће се ускоро проводити. Ти би пројекти могли запослити део незапослених хрватских грађана и барем ублажити пад господарске активности у Хрватској у овој години те подстаћи опоравак. Тиме би и надолазећа јесен ипак могла бити мање врућа него што се очекује.
ХРВАТСКА ЗАБРИНУТА! Туристи им БЕЖЕ ИЗ ДРЖАВЕ, а гужва на граници Словеније и Аустрије их све више плаши
НЕМАЧКА ШАМАРЧИНА ЂУКАНОВИЋУ! КУЦНУО ЈЕ ЧАС ЗА ПРОМЕНЕ: Опозиција је у предности, Мило ГУБИ ИЗБОРЕ!
У ВОЗИЛУ ПРОНАЂЕНО 120 КИЛОГРАМА МАРИХУАНЕ: Ухапшен Никшићанин
СКАНДАЛОЗНА ИЗЈАВА ДУШКА МАРКОВИЋА: Сви они који носе тробојке то значи да НЕ ПОШТУЈУ Црну Гору
"НЕ МОЖЕШ СЕ УДАТИ ЗА СРБИНА!" Породици која је ПРЕТУКЛА ЋЕРКУ због везе са православцем судиће се у октобру