Исповест бивше раднице Конзума: Радила сам као магарац, а онда сам решила да дам отказ
Радница Конзума Маријана Матешић дала је отказ, па је на свом профилу на Facebook-u написала како се осећала на бившем послу
Мирјана Матешић одлучила је да своја осећања подели са јавношћу, након отказа који је дала са великом срећом. Преносимо вам њен статус који је поставила на свом Фејсбук профилу.
САД ЈЕ СВЕ ЈАСНО! Власник нелегалног објекта у Студентској 45 је Шапићев рођак
"Е мој Тодорићу,
Поносно могу рећи дала сам отказ, да и слободна сам као птица. Ивек, Ивек, натеглила сам се код тебе и то као магарац, радила сам као да је моја фирма, а не као да радим за 2.800 куна.
Суботе, недеље, светке и петке. Најтеже ми је било ићи на посао на Бадње вече. Сви пеку колаче, припремају се за Божић, а ми у Конзуму. И дође 17:50 и таман одемо да оперемо радно место и онда дође бисер да му се нарежу 2 пршута. Па је*оте где си био до сада? Као да нама није Бадње вече. Паузе, ок ако нису празнице можеш да поједеш у миру, али пред Божић, Ускрс… срећан си ако отрчиш u WC. Маја Каталенић сећаш се кад си ми рекла да си трудна, рекла сам ти ћути јер ти неће продужити уговор, али ти си била толико срећна и похвалила си се и наравно остала без посла, можда и боље, јер си сад срећнија и сигурно ти је боље.
Сваког месеца инвентар, а то смо долазили после радног времена. Од 22 па док се све не измери и укуца. Плаћено? Мо’ш мислити. И овако смо сваки дан радили 8 сати, а писали нам 6:40. У годину дана 2 месеца прековремено. Ако се побуниш или зовеш синдикат, који се никад у тих 12 година, колико сам тамо, за ништа није изборио, баце те у радњу Богу иза ногу и кажу има ко хоће да ради. Драги моји, тако сам била срећна када сам након разговора за посао, други дан добила позив да сам примљена.
Још једна у низу која ће своју кичму, своје живце оставити код ГАЗДЕ. Е мој бивши газда да само знаш колико се твоји запослени напате, за јеб… 2.800кн. А о инвентару да не причам, сећам се последњег дана пред породиљског од 6 ујутру до други дан до 4 ујутру, очи ми крваве, више ни не видим након 22 сата, рекла сам само идем кући, не могу више. Колико времена смо провели у коморама. Смрзле се као... Са шефицама сам имала супер однос.
Је*оте, стално неке контроле, сви се тресу јер неко њихов долази, е ту сам била флегма, искрено заболи ме, ја радим свој посао и поштено га обављам и нека дође ко год хоће.
Планограми, па је*оте ко измисли том човеку радно место да стално размешта полице по радњи, а ми преслажемо. ‘Ајмо вади све са полице и сложи обрнуто јер је тај неко послагао на слици другачије. Луд, збуњен, ненормалан...
Има ту још пуно људи који су се "спасили", али неки на жалост чекају боља времена.
Жао ми је шта сам чула да је много колегица под седативима, да не могу више издржати тај притисак, е њих ми је жао, а остало, искрено брига ме.
Имала бих ја још много тога за писати о радњама, али довољно је и ово. А да буде спонзор или донатор, не дај Боже. То му је преслаба реклама, али главно да у свим шоовима, фармама и пм буде главни спонзор, нема везе ја уз помоћ малих људи пуно направим и много је слађе.
Е да, дођем неки дан да дам отказ и кажем човеку да сам дошла да дам отказ. На шта ме је упитао: “Да дате отказ?“. Ја кажем да, чудно ме гледао каже иначе људи кад дођу потписати отказ тужни су, а ви се смејете. Наравно, јер сам срећна, цуре моје знам како вам је, бар у радњи можете увек да нађете посао, немојте да се бојите да одете од ГАЗДЕ, па нека види колико му вреде његови радници, колико се ради и у којим условима. Доћи ћу ја опет до вас, али само на кафицу, воли вас ваш лега…"
