Ispovest bivše radnice Konzuma: Radila sam kao magarac, a onda sam rešila da dam otkaz
Radnica Konzuma Marijana Matešić dala je otkaz, pa je na svom profilu na Facebook-u napisala kako se osećala na bivšem poslu
Mirjana Matešić odlučila je da svoja osećanja podeli sa javnošću, nakon otkaza koji je dala sa velikom srećom. Prenosimo vam njen status koji je postavila na svom Fejsbuk profilu.
SAD JE SVE JASNO! Vlasnik nelegalnog objekta u Studentskoj 45 je Šapićev rođak
"E moj Todoriću,
Ponosno mogu reći dala sam otkaz, da i slobodna sam kao ptica. Ivek, Ivek, nateglila sam se kod tebe i to kao magarac, radila sam kao da je moja firma, a ne kao da radim za 2.800 kuna.
Subote, nedelje, svetke i petke. Najteže mi je bilo ići na posao na Badnje veče. Svi peku kolače, pripremaju se za Božić, a mi u Konzumu. I dođe 17:50 i taman odemo da operemo radno mesto i onda dođe biser da mu se narežu 2 pršuta. Pa je*ote gde si bio do sada? Kao da nama nije Badnje veče. Pauze, ok ako nisu praznice možeš da pojedeš u miru, ali pred Božić, Uskrs… srećan si ako otrčiš u WC. Maja Katalenić sećaš se kad si mi rekla da si trudna, rekla sam ti ćuti jer ti neće produžiti ugovor, ali ti si bila toliko srećna i pohvalila si se i naravno ostala bez posla, možda i bolje, jer si sad srećnija i sigurno ti je bolje.
Svakog meseca inventar, a to smo dolazili posle radnog vremena. Od 22 pa dok se sve ne izmeri i ukuca. Plaćeno? Mo’š misliti. I ovako smo svaki dan radili 8 sati, a pisali nam 6:40. U godinu dana 2 meseca prekovremeno. Ako se pobuniš ili zoveš sindikat, koji se nikad u tih 12 godina, koliko sam tamo, za ništa nije izborio, bace te u radnju Bogu iza nogu i kažu ima ko hoće da radi. Dragi moji, tako sam bila srećna kada sam nakon razgovora za posao, drugi dan dobila poziv da sam primljena.
Još jedna u nizu koja će svoju kičmu, svoje živce ostaviti kod GAZDE. E moj bivši gazda da samo znaš koliko se tvoji zaposleni napate, za jeb… 2.800kn. A o inventaru da ne pričam, sećam se poslednjeg dana pred porodiljskog od 6 ujutru do drugi dan do 4 ujutru, oči mi krvave, više ni ne vidim nakon 22 sata, rekla sam samo idem kući, ne mogu više. Koliko vremena smo proveli u komorama. Smrzle se kao... Sa šeficama sam imala super odnos.
Je*ote, stalno neke kontrole, svi se tresu jer neko njihov dolazi, e tu sam bila flegma, iskreno zaboli me, ja radim svoj posao i pošteno ga obavljam i neka dođe ko god hoće.
Planogrami, pa je*ote ko izmisli tom čoveku radno mesto da stalno razmešta police po radnji, a mi preslažemo. ‘Ajmo vadi sve sa police i složi obrnuto jer je taj neko poslagao na slici drugačije. Lud, zbunjen, nenormalan...
Ima tu još puno ljudi koji su se "spasili", ali neki na žalost čekaju bolja vremena.
Žao mi je šta sam čula da je mnogo kolegica pod sedativima, da ne mogu više izdržati taj pritisak, e njih mi je žao, a ostalo, iskreno briga me.
Imala bih ja još mnogo toga za pisati o radnjama, ali dovoljno je i ovo. A da bude sponzor ili donator, ne daj Bože. To mu je preslaba reklama, ali glavno da u svim šoovima, farmama i pm bude glavni sponzor, nema veze ja uz pomoć malih ljudi puno napravim i mnogo je slađe.
E da, dođem neki dan da dam otkaz i kažem čoveku da sam došla da dam otkaz. Na šta me je upitao: “Da date otkaz?“. Ja kažem da, čudno me gledao kaže inače ljudi kad dođu potpisati otkaz tužni su, a vi se smejete. Naravno, jer sam srećna, cure moje znam kako vam je, bar u radnji možete uvek da nađete posao, nemojte da se bojite da odete od GAZDE, pa neka vidi koliko mu vrede njegovi radnici, koliko se radi i u kojim uslovima. Doći ću ja opet do vas, ali samo na kaficu, voli vas vaš lega…"
