Турбулентна политичка каријера и велики повратак на политичку сцену: Ко је Зоран Милановић, реизабрани председник Хрватске?

Зоран Милановић је хрватски правник и политичар, некадашњи председник Владе Хрватске и некадашњи лидер Социјалдемократске партије (СДП), а на функциију председника Хрватске је од 2019, када је на изборима победио дотадашњу председницу Колинду Грабар Китаровић (ХДЗ). 

Рођен је 30. октобра 1966. у Загребу, где је завршио основну и средњу школу.

Дипломирао је на Правном факултету у Загребу 1990, а исте године као одличан студент добио је Ректорову награду те је учествовао на међународном такмичењу водећих европских правних факултета на Међународном суду у Хагу.

Магистрирао је право Европске уније на Фламанском универзитету у Бриселу 1998.

Од 1993. почео је да ради у Министарству спољних послова Републике Хрватске.

Био је учесник мировне мисије OESS-a у Азербејџану 1994, а од 1996. до 1999. као саветник учествује у хрватској мисији при ЕУ и НАТО у Бриселу.

Године 2007. изабран је за председника Социјалдемократске партије, где је наследио Ивицу Рачана.

Почетком 2008. године постао је заступник у Хрватском сабору.

Однео је победу на парламентарним изборима 2011. и постао председник Владе.

Први велики успех Владе Зорана Милановића био је улазак Хрватске у Европску унију 1. јула 2013. године. 

Ипак, многи су му замерили неслагање са Католичком црквом, те честим сукобима са страначким колегама који су га оптуживали за пораз на изборима за Европски парламент. 

Није то једино што му се замерало, јер је за врло кратко време стигао да уђе у конфликт и с Европском комисијом због неизручивања Јосипа Перковића и Здравка Мустача који су пред судом у  Немачкој оптужени за убиство хрватских миграната. 

Половином 2013. године донесене су измене закона о изручењу по којима је Хрватска дужна да изручује само оне који се терете за злочине почињене на подручју Европске уније после 7. августа 2002. Тиме је избегнуто изручење Перковића и Мустача. 

Политички опоненти, али и део јавности га је отпужио да је доношењем новог закона у Сабору нанео „непроцењиву штету хрватских националним интересима“, те „велику штету угледу Хрватске“ у Европској унији и угрозио односе са Немачком.

Ипак, јавност је хвалила његов однос према Хрватима у Босни и Херцеговини. Током фебруара 2014. године, у време демонстрација и нереда у поједининим градовима БиХ, посетио је Мостар, Витез, Широки Бријег и Сарајево. 

Тако је постао први председник Владе Хрватске који се у претходних двадесет година састао са Хрватима у Босни и Херцеговини.

Залагао се за приступање БиХ Европској унији без уставних промена. 

Ипак, ту „љубав“ није исказао у августу 2016. године када је, између осталог, на састанку са представницима ветеранских удружења, изјавио да Босна и Херцеговина није држава, него „биг схит“.

На превременим изборима који су у Хрватској одржани 11. септембра 2016. године Народна коалиција предвођена Милановићевим СДП ом је освојила 54 мандата, док је 61 мандат у Хрватском сабору припао ХДЗ-у. 

После изборног пораза он се повукао са функције председника странке, а на тој позицији га је наследио Давор Бернардић. 

Посветио се приватном консултантском послу.

Након непуна два месеца Милановић је основао консултантску фирму „ЕуроАлба Advisory“ чији је вероватно најпознатији клијент био албански премијер Еди Рама. 

Рама је у једном интервјуу казао да је „Зоран одличан пријатељ“, те да су његови савети увек добродошли. 

Хрватски медији су у марту 2018. године објавили вест да је „ЕуроАлба Advisory“ у свом финансијском извештају навела да је током претходне године остварила приход од 625 445,26 куна (око 84 500 евра). 

Након повратка у политику 2019. кандидовао се и победио на председничким изборима.

Половином јуна 2019. године Председништво СДП-а је једногласно предложило бившег лидера за страначког кандидата за председника Хрватске. 

Објавом фотографије на којој стоји слоган „Председник с карактером“ Милановић је и званично отклонио сваку сумњу да ће ући у трку за председника државе. 

У свом обраћању тим поводом је казао да први пут као аутсајдер улази у изборну трку, те да сада у „ту авантуру иде растерећенији“, али свестан да све зависи од њега. 

Изјава да „није поштен политичар или поштен човек“, те да људи сами треба да донесу закључак и да му суде, ушла је на листу тзв. зоранизама – израза и реченица које су хрватски медији оценили најинтересантнијим. 

Тако он 2020. године постаје пети председник Хрватске.

Ову функцију обављаће и наредних пет година, а у изборној трци победио је противкандидата Драгана Приморца (ХДЗ)

Од 1994. је у браку са Сањом Мусић Милановић са којом има два сина.