КАКО ЈЕ КРВНИК ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ МУЧИО СРБЕ: Прво му је ножем извадио очи, а онда га заклао
Бројна зверства је починио током ратова
Суд у Сарајеву требало би данас да изрекне пресуду ратном команданту некадашње Армје БиХ за Сребреницу, Насеру Орићу, којег тужилаштво терети за ратне злочине на подручју Сребренице у јулу 1992. године. Тим поводом подсећемо на злочине које су Орић и његови потчињени урадили у селу Залазје 12. јула 1992. када је убијено 69 Срба.
Крволок
- Лично ми је причао да је у Залазју ножем прво извадио очи Илићу, а потом је несрећног човека заклао - прича Ибран Мустафић .
Наиме, Орић је том приликом мучио, а затим и заклао предратног судију у Сребреници Слободана Илића, пише "Прес Република Српска".
"Орић је животиња, а не човек"
Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао је убиство судије Илића у својој књизи "Планирани хоас". Он је медије раније изјавио да је "Орић животиња, а не човек".
- Говорим истину, јер никада нисам гледао ко је Србин, Бошњак и Хрват рекао је Мустафић: - Да сам могао да судим Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човечанства. Он је и 1993. године, кад је ова енклава умало освојена, побегао из Сребренице. Побегао је и 1995. Орић је најобичнија јајара и да нема српских медија, њему се не би придавао икакав значај.
Насер Орић убио Белог
Насер Орић, крвник из Сребренице, као припадник специјалне јединице Савезне полиције, 4. августа 1991. године учествовао је и у ликвидацији Бранислава Матића Белог, једног од главних финансијера СПО и оснивача Српске гарде!
И ово убиство Ибран Мустафић је описао у својој књизи „Планирани хаос“ у којој цитира Орићеву изјаву о томе због чега је имао расписану потерницу Савезног СУП-а из Београда у време кад је пребегао код њих у Босну и странку СДА:
- Тачно је да је за мном била расписана савезна потерница, али та потерница је била због тога што сам директно у Београду учествовао у убиству Белог, вође Белих орлова - казао је Орић.
"Након што су у Белог сасули шаржере муниције, убице су се удаљиле са места догађаја, скоро не журећи. Насер је потом телефон позвао број у кући Матићевих. Јавила се његова жена Тања, која је вриштала од бола. Насер је тражио на телефон Белог, а Тања је, одговоривши да је убијен, спустила слушалицу, и укључила се телефонска секретарица, која је снимила даљи разговор - "Орао убио белог орла, хаха хаха...", стоји у књизи.
Жао ми је што нисам убио генерала Мориона
У својој животној исповести објављеној у књизи ” Од газиместана до Хага и назад” ратни командант Сребренице Насер Орић открио је бројне појединости из опкољене заштићене зоне УН, међу којима је открио да му је жао што није убио тадашњег командната УНПРОФОР-а у БиХ француског генерала Филипа Мориона.
У стомацима им биле гране и корење
Орић своју исповест наставља причом да српске снаге у Сребреницу нису дозволиле да уђе сол, што је довело до психичких и физичких поремећаја код становника опкољене енклаве. Он наводи да су многи становници у граду у рату умирали у ужасима глади, јер су се у њиховим стомацима налазиле гране, корење, лишће, што је доводило до поремећаја рада црева.
Орић је оптужио Мориона да лаже када, данас тврди да је дошао спасисти становнике Сребренице и оптужио га да је сарађивао са српском војском.
– Да га нисмо заробили, он не би остао у Сребреници. Међународна заједница покушава да га направи херојем, међутим, он је био највећа кукавица. Оставити толико народа, жена и деце…. Покушао је да побегне кроз један пропуст, канал, али смо га ухватили и поново вратили међу народ. Такве патње које је издржао наш народ, нико није преживео. Када се вратио међу Србе, после састанка у Сребреници, он је њима рекао: „ Идите слободно”. Сад ми је жао што га нисам убио – рекао је у својој исповести Орић.
Орић Легију назвао “јајаром”
Орић у наставку књиге износи ставове о појединим људима и својим ратним непријатељима. Добрим ратницима назвао је команданта ” “Вукова са Дрине” Милана Јоловића Легенду, “Пантере” Љубише Савића Маузера и друге. Истакао је да “смо се школски гањали”, додавши како је “њих делила неприметна граница од добрих ратника до ратних злочинаца”.
– Опет, међу српским специјалним јединицама било је и ‘јајара’ које су имале јаку медијску промоцију. Првенствено мислим на Милорада Улемека Легију и његов ратни пут. Тај је све радио на блеф. Од прилично лажиране биографије за Легију странаца, па до ратних подвига којих уопште није било. Било га је само тамо где је било незаштићених цивила и пљачке – открива Орић.
Додао је како ће Легија у историју ући само по убиству премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. године.
Подсетимо, Србија је потерницу за Орићем расписала 2014, због сумње да је починио кривично дело ратног злочина над српским становништвом у Сребреници 1992. године. Њега је Хашки трибунал 2006. године осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године. Након жалбе на пресуду, Орић је 2008. проглашен невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу".
