МАЈКА ПРОЖИВЕЛА ПАКАО СА ЋЕРКОМ НАРКОМАНКОМ: Мама, ја ћу се излечити само ако ме закључате! И ти мораш са мном!
Пронашли су је у једном стану предозирану, у критичном стању. Лекари су се борили за њен живот…
- Први пут када сам пронашла пакетић у зимској чизми однела сам га код једног познаника у полицију, који ми је рекао да је то хероин. Знала сам да је њен, али ми никада није признала. Чак је и мене знала да убеди да се запитам каква сам ја то мајка, па можда и није наркоман, можда грешим – а на столу имам позитиван тест њене крви. Они увек имају причу, специјалисти су за лагање, лажови су и глумци каквих нема ни у филмовима.
Овим речима је једна Скопљанка, чији идентитет није откривен, почела потресну исповест о својој ћерки која је постала зависник од хероина још у осмом разреду основне школе.
Она је то признала само једном, на самом крају, пре одласка на лечење. Први и последњи пут је рекла – “Људи, ја сам наркоман”.
– Страшно се променила и ретко сам била у стању да препознам ону моју ћерку каква је била пре него што је постала зависник. Имате осећај да то није ваше дете, да је неко са улице, дете које једноставно не жели да говори са вама. Тада схваташ да и не може да говори. Она је у свима нама видела непријатеље – објаснила је ова Македонка.
Како додаје, ћерка би јој говорила: “Мама, ти не знаш како је. Колико је страшно када сваки дан морам да размишљам где, како и од кога да нађем другу дозу. Не знаш како је, а још мање знаш колико ми је лепо када узмем хероин”.
– Било је тренутака када сам у очају и ја хтела да узмем, да видим шта је то, да осетим какав је осећај који их приморава стално да га узимају. Верујте ми, знала сам данима да седим и гледам у шприц и размишљам да ли да узмем или не. На крају би увек сама себи говорила: “Боже, да ли си ти нормална, шта је са тобом?” – објашњава ова напаћена мајка.
НОВА ДРОГА ПОЈАВИЛА СЕ НА БАЛКАНУ: Умире се и када се конзумира у најмањим количинама
После две године побегла је из куће. Пронашли су је у једном стану предозирану, у критичном стању. Лекари су се борили за њен живот… Једноставно, није хтела да се извуче, падала је све дубље.
– Тада сам, на крају снаге и живаца, села и рекла мужу: “Хоћеш ли да признаш да у кући имамо наркомана, или не? Ако не желиш да признаш, више ме ни ти ни она нећете интересовати. Сада спашавам саму себе. Три године сам се осуђивала и уништавала, три године сам се питала каква сам ја то мајка. И на крају сам се разболела, организам је попустио, почела сам да падам у несвест. Једноставно, човек пуца – закључила је она.
Наводи да су девојчицу морали да испишу из школе, затворили су је у кућу.
– Неколико пута само ишли код неуропсихијатра. Покушавали су да је одвикну, али неуспешно. Поново је побегла од куће и вратила се после 20 дана. Овога пута ни лекари јој нису давали шансе. Имала је упалу плућа, гнојну ангину, упалу бубрега и мокраћних канала. Тада сам јој рекла: “Имаш само две могућности. Прва је да останеш у кући, али да идеш у центар за одвикавање, и другу, да изађеш кроз врата и да се никада више не појавиш у нашим животима” - навела је она две опције које је ставила пред своје дете.
Одговорила је да не жели да иде на лечење. Тада је отворила врата и била је спремна да је никада више не видим.
– Мама, ја ћу се излечити само ако ме закључате. И ти мораш са мном – рекла је, да би потом уследило седам месеци борбе које су мајка и ћерка провеле заједно, закључане.
Након неуспешног покушаја, морала је да ипак потражи стручну помоћ.
Сада се већ 11 месеци налази у центру за лечење од болести зависности.
– После 9 месеци сам добила њено прво писмо које ме је одушевило јер из ње више није говорила дрога. То је било то моје дете из седмог разреда, које је било одличан ученик са петицама из свих предмета. То писмо је и мене вратило у живот, дало ми је вољу да помажем и другима. Од тада се нисмо ни чули, ни видели. Она још увек није спремна за мене, али ја сам стрпљива. Када сам могла три године да се борим са тим, могу да сачекам још мало, да ми се јави. Кажу нам да још није спремна да се види и суочи са нама јер је свесна шта је урадила. До сада није напустила центар за лечење нарко зависника, а када буде спремна да се врати кући, чекаћемо је раширених руку – кроз сузе је закључила ова жена.
