СЛАВЉЕ У КОМШИЛУКУ: Хрвати данас обележавају, за њих, важан историјски дан, ево о чему се ради
Огласио се Хрватски сабор
Међимурје данас, 9. јануара, обележава један од најважнијих датума у својој историји - Дан уједињења с матицом земљом Хрватском, а тај се дан обележава као спомендан. Тог дана 1919. године Велика Народна скупштина окупила је на Фрањевачком тргу у Чаковцу око 10.000 Међимураца који су донели одлуку о одцепљењу Међимурја од Мађарске, изразивши притом припадност хрватском народу, подсетио је данас Хрватски сабор.
ДОДИК ПОРУЧИО: Република Српска жели мир и стабилност – не да своје, туђе неће
СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА СПЕКТАКЛ: Бањалука окићена СРПСКИМ БАРЈАЦИМА, ево како изгледа град уочи ПРОСЛАВЕ (ВИДЕО)
ОКУПИЛИ СЕ СРБИ СА ОБЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: Патријарх Порфирије у Бањалуци служи свету архијерејску литургију (ФОТО)
Новим Законом о празницима, споменданима и нерадним данима, који се примењује од 1. јануара 2020. године, 9. јануар обележава се као спомендан - Дан уједињења Међимурја с матицом земљом Хрватском у спомен на доношење Резолуције о одцепљењу Међимурја од мађарске државе.
Као спомендан тај историјски догађај обележавао се од септембра 2005. године, када је - изменама Закона о празницима - обележаван као Дан спомена на доношење Резолуције о одцепљењу Међимурја од мађарске државе.
"У хрватском народу у Међимурју је одувек живела жеља да се политички сједини са својим саплеменицима исте крви и језика"
Дан спомена на доношење те резолуције значајан је ради његове улоге у историјској тежњи очувања јединствености хрватске територије, а тај дан се широм Међимурја обележава низом догађаја и свечаности којима се одаје почаст заслужним Међимурцима.
У Резолуцији од 9. јануара 1919. године стоји:
- У хрватском је народу у Међимурју одувек живела жеља да се политички сједини са својим саплеменицима исте крви и језика. Империјализам мађарске државе, који је насилном мађаризацијом хтео од разних народа бивше државе Угарске да створи јединствени и једнојезични мађарски народ, као што није успео код осталих немађарских народа, тако није успео ни код међимурских Хрвата.
Упркос највећем насиљу и најжешће мађаризације, ипак је хрватски народ у Међимурју сачувао свој језик и живу жељу за ослобођење од туђинског јарма. Кад је победила идеја великог председника северно-америчких држава Вилсона о самоопредељењу народа, осетили су и међимурски Хрвати да и они имају право на слободу и живот.
"Многи синови нашег народа морали су ту тежњу да плате сопственом крвљу"
Мађарске власти су хетеле, како пише Index.hr, "još једним последњим ударцем да униште ову тежњу народа за слободом", па су многи синови нашег народа морали ту тежњу да плате сопственом крвљу."
- Ипак је дошао час ослобођења по славној војсци синова наше крви и језика. Зато данас Хрвати из целог Међимурја, скупљени на јавној општој скупштини, одржаној 9. јануара 1919. у главном мјсту Чаковцу, пред целим светом отворено, одлучно, једнодушно и самосвесно изјављују: "Заувек се одцепљујемо од мађарске државе, којој смо до сада припадали само под утицајем силе и против своје воље.", пише хрватски портал Index.hr.
(Србија Данас/Index.hr)
