МИЛУ СЕ ДЕФИНИТИВНО БЛИЖИ КРАЈ! Најновија истраживања показују да је СПЦ далеко популарнија од владајућег режима
СПЦ има далеко веће поверење грађана Црне Горе од тамошњег председника Мила Ђукановића, показало је истраживање ЦЕДЕМ-а
Српска православна црква (СПЦ) има далеко веће поверење грађана Црне Горе од тамошњег председника Мила Ђукановића, показало је августовско истраживање ЦЕДЕМ-а. Чак 46,4 грађана има поверење у СПЦ, а 33,8 у председника.
ТРАГЕДИЈА У КАКЊУ: Петогодишње дете погинуло у саобраћајној несрећи
ДЕМОГРАФСКА КАТАСТРОФА У ХРВАТСКОЈ: Следеће године је попис становништва, а предвиђања Загреба су ужасна!
АЛБАНЦИМА СЕ ОВО НЕЋЕ СВИДЕТИ: Северна Македонија уводи ПОСЕБНУ меру за грађане јужне српске покрајине!
Ово показују резултати истраживања црногорског Центра за демократију и људска права. Истраживање "Политичко јавно мњење Црне Горе" спроведено је од 5. до 12. августа, а учествовало је 1.037 испитаника. Избори у Црној Гори заказани су за 30. август, пријављено је 11 изборних листа и све оне су биле на упитнику ЦЕДЕМ-а.
Опозиција има више
Када је у питању поверење у институције, грађани у Црној Гори имају највише поверења у систем образовања, 52 одсто, па у Српску православну цркву, а на трећем месту је здравствени систем са 43,4 одсто подршке.
Председник Црне Горе Мило Ђукановић је на далеком 13. месту са 33,8 одсто подршке. Испред председника су чак и Уједињене нације, невладине организације и НАТО. Најнижи рејтинг има Црногроска православна црква са 12,8 одсто подршке.
Ово истраживање је специфично јер је показало тренд пада подршке Ђукановићу као политичару, али и поверења у институције система. Пад поверења је такав да је, како кажу из ЦЕДЕМ-а, "на историјском минимуму".
У односу на истраживање из децембра прошле године, и лични рејтинг Ђукановића је пао, па он више није најпопуларнији политичар у Црној Гори. Он је крајем 2019. био први на листи са просечном оценом 2,52, а овога пута је добио 2,45.
Сада највиши рејтинг има лидер опозиционе изборне листе "За будућност Црне Горе" Здравко Кривокапић са оценом 2,53. Заменик председника ДПС и премијер Душко Марковић има просечну оцену 2,37, што је раст у односу на децембарску оцену од 2,29, док Милан Кнежевић има 2,06, Небојша Медојевић 2,02, Андрија Мандић 1,97 и Марко Милачић 1,9.
Тренд пада подршке прати и владајућу коалицију, а расте подршка опозиционим коалицијама. Тако коалиција "Одлучно за Црну Гору ДПС - Мило Ђукановић" на изборима који су заказани за недељу (30. август) може да рачуна на 35,3 одсто гласова, а у децембру је само ДПС имао 37 одсто.
Савез "За будућност Црне Горе", коју чине ДФ, Социјалистичка народна партија, Народни покрет, Права Црна Гора и нестраначке личности, има подршку 24,7 одсто грађана (више него странке појединачно у децембру 2019).
Коалиција "Мир је наша нација" Демократа, Демоса, Нове левице и Партије пензионера инвалида има подршку 16,5 одсто, а "Црно на бијело" УРА, Цивиса и нестраначких личности 6,6 одсто бирача.
Социјалдемократе подржава 5,3 одсто грађана, Бошњачку странку 4,8, а Социјалдемократску партију 4,2 одсто. Албанску листу "Генци Ниманбегу - Ник Ђељошај" подржава 1,9 одсто, а албанску коалицију "Једногласно" 0,4 одсто грађана, док Хрватска реформска снага има подршку 0,3 одсто.
Важно је рећи и да скоро половина грађана, 45,9 одсто, сматра да се Црна Гора креће погрешним путем, нешто мање од трећине да се креће правим путем (26,3 одсто њих), а исти је проценат грађана оних који не знају или не могу да процене (27,8).
Такође, већи је број грађана који нису задовољни радом Владе од оних који су задовољни - веома незадовољних је 32,1 одсто, а само 10,3 веома задовољних.
Пад поверења
На све ове трендове указује и програмски директор ЦЕДЕМ-а Марко Пејовић, који за "Блиц" оцењује да је то у уској вези са падом поверења у институције.
- Уколико анализирамо тренд поверења грађана у институције, можемо говорити о историјском минимуму када су у питању политичке институције. Према резултатима истраживања, поверење у све институције бележи наставак негативног тренда из 2019. што кореспондира са исказаним незадовољством у ком правцу се креће Црна Гора, јер скоро половина грађана сматра да се Црна Гора креће погрешним путем, док нешто мање од трећине грађана сматра да се креће правим путем - напомиње Пејовић.
На све то утицали су, оцењује Пејовић, политичка криза, али и економски аспект.
- Постоји велики број фактора који утичу на овакав став грађана, а исти се могу посматрати са три аспекта, и то политичког, економског и аспекта владавине права. Најпре, политичка и институционална криза обележиле су овај мандат, па на крају 26. сазива парламента Црне Горе можемо први пут говорити да се поједини бирани представници највишег законодавног органа власти нису појавили нити једном у парламентарним клупама, због чега је у наредном периоду неопходно учешће свих парламентарних странака у друштвени и политички живот са циљем решавања кључних друштвених и политичких питања. Осмогодишњица преговарања (са ЕУ, прим. аут.) опомиње да тренутно бројимо три привремено затворена поглавља те да је неопходна већа политичка воља и одлучност политичких актера са циљем побољшања имплементације усвојеног нормативног оквира и спровођења неопходних реформи - прецизира Пејовић.
Зависи од малих
Он указује и на још неке разлоге за овакво расположење грађана:
- Раст незапослености и раст учешће јавног дуга у БДП-у представљају економске разлоге за овакав став грађана, док када говоримо о владавини права, именовање судија на најмање трећи мандат, в.д. стања у кључним правосудним институцијама, селективна примена закона, неделовање Агенције за спречавање корупције, питање објективности националних и локалних јавних сервиса, привођење новинара итд. указују на разлоге због чега је дошло до пада поверења грађана у политичке институције - закључује Пејовић.
Пејовић оцењује и да су најнеизвеснији парламентарни избори пред Црном Гором и да, ако се анализирају рејтинзи изборних листа, грађанска опозиција која је мало изнад цензуса, може бити одлучујући актер за коначан исход избора и састављање нове владајуће већине.
- На крају, важно је истаћи и да процентуално гледано формирање било које постизборне коалиције не гарантује стабилност власти, јер се говори о укупном скору од око 50%. Формирање постизборних коалиција на локалном нивоу од идеолошких различитих партија, те стални неспоразуми и статус кво говори да и формирање постизборне коалиције са садашњим опозиционим партијама неће бити обећавајући када је у питању политичка и институционална стабилност - закључује Пејовић.
Попов: Догорела свећа
Директор Центра за регионализам Александар Попов каже да су за Ђукановића ово најнеизвеснији избори.
- Кроз 30 година његове владавине накупиле су се многобројне афере које га прате. Актуелна је "Можуро", око ветропаркова, а у коју су, према писању медија, добрано умешани његови пријатељи. Свакако да афере утичу на рејтинг, као и литије, а неће без утицаја бити ни сведочење Светозара Маровића који прича како је Ђукановић и према њему био немилосрдан, иако је у најбитнијим моментима стајао на његовој страни, чак је и аутор статута ДПС. Ђукановић је стари хазардер, вукао је низ хазардерских потеза, а најризичнији му је био онај из 2006. године са осамостаљивањем Црне Горе. Имамо примера из околних држава да се током дуге владавине политичари осете непобедивим, али и да на крају осете последице владавине. У нашем народу се каже "догорела свећа", а да ли ће Ђукановић и овај пут извести неки маневар у своју корист, велико је питање - напомиње Попов.
Свега 11,2% грађана подржава понуду Владе СПЦ
Према истраживању ЦЕДЕМ-а, 40,4 одсто испитаника не зна или не може да процени понуду коју је Влада упутила Српској православној цркви у Црној Гори, док 37,1 одсто сматра да понуда није била искрена. Свега 11,2 одсто испитаника сматра да је понуда требало да буде прихваћена, док исти проценат сматра да је закон био усвојен и да није било потребе за било каквим преговорима.