На Јадрану могућ ЦУНАМИ: Биће висине око 10 метара и ВЕЛИКОМ ЋЕ БРЗИНОМ ударити у обалу!

Цунами у Индијском океану 26. децембра 2004. настао је као последица подморског суматранско-андаманског земљотреса, који је нанео непроцењиву штету на Тајланду, Шри Ланки, Индонезији, Малдивима, Индији и у Сомалији, однео је око 275.000 живота, док су милиони остали без својих домова.

На неким деловима разорни таласи били су високи и више од 30 метара и пред собом су носили све што им се нашло на путу, па тако и читава села.

Десетак година након овог цунамија, тачније средином 2015. године, геолози су на Хвару, на подручју Мајеровице, открили трагове цунамија, који је пре 66 милиона година изазвао удар астероида одговоран за изумирање диносауруса.

Међутим, то није једини цунами који се догодио на Јадрану у прошлости.

Познато је да је високи талас погодио италијанску обалу Јадрана 1627. године, зна се да су потреси у Дубровнику 1667. године и на црногорском приморју 1979. године такође изазивали цунамије.

Због релативно слабијих потреса, плићег мора и низа других фактора, ти таласи нису били високи као на Пацифику, али с друге стране, ако се цунами формира у Јадрану, много брже удара у обалу, па је питање да ли су становници имали времена за евакуацију у случају заиста велике катаклизме, упозорили су својевремено стручњаци са Геофизичког завода у Загребу.

Иако је хварско откриће на неки начин случајност, водитељ истраживања др Твртко Корбар тада је рекао да су постојале одређене претпоставке да би се на средњодалматинским острвима и у Динаридима могли наћи такви трагови.

Наиме, последњих петнаестак година спроводила су се истраживања за потребе израде нове геолошке карте Републике Хрватске, а геолози су знали да се на тим локалитетима налазе контакт наслаге креде и палеогена, објавила је у то време "Далмација њуз".

- На Хвару је јединствен случај јер смо тамо доказали да се у тим наслагама налази сам врх најмлађе наслаге из доба диносауруса, из доба креде, односно мезозоика, и сам почетак наслага које су наталожене из доба палеогена, доба сисара. Због тога се кренуло с детаљнијим истраживањима у оквиру научног пројекта који је донедавно финансирало Министарство науке, образовања и спорта. Дошло се до научних резултата који су занимљиви широј јавности. Истраживања су се спровела на свим средњодалматинским острвима, а на основу њих ће бити израђене основне геолошке карте Хрватске. Налази оваквих специфичних ствари који се тичу тих наслага су ретки, а сам овај налаз на Хвару је на неки начин био случајност - рекао је Твртко Корбар и додао како је јавност тек након цунамија у Индијском оцеану 2004. године и у Јапану 2011. постала свесна њихове разорне снаге.

- Наше колеге с геофизичког одсека ПМФ-а баве се цунамијима до висине десетак метара и реална опасност за такав цунами на нашем подручју постоји, а то знају становници Вела Луке и других дубоких залива - закључио је Корбар.