НЕПОПРАВЉИВЕ ГРЕШКЕ Хрватске - примиче се КРАХ земље: Млади беже у иностранство, нема ко да плаћа порез

Хрватска се нашла међу земљама с највећим падом броја становника. Десетине хиљада људи сваке године бежи у Немачку, Аустрију, Ирску и остале развијене земље.

Међутим, упркос све мањем броју становника, број запослених у јавном сектору расте. У последњих годину дана, тај број порастао је за више од две хиљаде.

Опет провокације у Хрватској: Усташки симболи на спомен плочи палим партизанима

ОД ЧУДЕСНЕ БИЉКЕ ДО 100 % БУЂЕЊА ЗА САВРШЕНА ЈУТРА: Данас је интернационални дан кафе

Број запослених у јавном сектору крајем 2015. године износио је 230.027 да би крајем јуна ове године порастао на 232.240 људи, како показују подаци са страница Министарства управе.

У том раздобљу број становника смањен је с 4.300.000 на 4.075.000. Када се то прерачуна у број запослених у јавном сектору по глави становника, долазимо до податка да је број чиновника за само годину и по дана порастао за 6,5 одсто. Како је могуће да постоји потреба за запошљавањем у јавном сектору, кад се број оних којима пружају услуге - смањује?

Према подацима Евростата, Хрватска има укупну јавну потрошњу од 156 милијарди куна. У самом врху су по издвајањима за администрацију и јавни дуг - на то одлази чак 19,5 одсто укупне потрошње, односно преко 30 милијарди куна. 

Ситуација у којој се јавни сектор шири, док најпродуктивнији део становништва бежи у иностранство, дугорочно је неодржива јер ускоро неће имати ко да плаћа довољне износе пореза како би се финансирали сви који егзистенцију траже "на буџету".

Хрватска је у рецесији била чак шест година. Стотине хиљада људи у приватном сектору тада је остало без посла. Истовремено, државна потрошња наставила је да расте, влада се понашала као да се ништа не догађа - осим што су се наставили да се задужују и дижу зати порезе.

Све је то резултирало исељавањем и јавним дугом од готово 300 милијарди куна. Последице ће бити тешке, а грешке све теже исправити.