"НИСУ ПАТИЛИ, НИСУ ИМАЛИ БОЛНУ СРМТ": Анестезиолог објашњава да ли се могло помоћи тинејџерима у викендици смрти
Одговор на питања да ли су ови млади људи могли бити спашени, да ли су могли преживети и шта је све требало учинити у медицинском контексту да је неко на време дошао на врата викендице у којој је прослава одржана, Слободној Далмацији дао је др Ненад Карановић анестезиолог.
Тровање угљен-моноксидом често може бити фатално, што је нажалост потврдио и најновији случај тровања младих код Посушја. Осам младих живота подлегло је последицама тровања док су чекали Нову годину током пријатељског дружења у викендици једног од преминулих у Трибистову. Сви преминули су иста генерација рођена 2001. године.
СРБИМА У САРАЈЕВУ ТРЕЋИ ПУТ ПАЛЕ КУЋУ! Нападали су власника куће због имена и презимена
ПОЖАР У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ: Горео тржни центар у Струмици, страдало неколико локала, велика материјална штета
ТЛО У ХРВАТСКОЈ НЕ МИРУЈЕ! Нови потрес осетио се у јутарњим часовима у Загребу
Одговор на питања да ли су ови млади људи могли бити спашени, да ли су могли преживети и шта је све требало учинити у медицинском контексту да је неко на време дошао на врата викендице у којој је прослава одржана, Слободној Далмацији дао је др Ненад Карановић анестезиолог.
- Да је неко "налетео" у првим тренуцима, када је бензин почео да трује ове младе људе и изводио их напоље, животи су им могли бити спашени на свежем ваздуху. Да је само неко отворио прозоре, да би проветрио собу у којој је боравио, цела ова трагична прича не би била оваква. Медији пишу да је прозор био отворен, али сигурно недовољно да у контаминирану просторију уђе потребна количина ваздуха за "чишћење" угљен-моноксида - објаснио је анестезиолог Слободној Далмацији.
- Уместо кисеоника у крви, крв је "заузео" угљен-моноксид и због тога је мозак остао без кисеоника, а као резултат тога наступила је смрт. Тешко је рећи колико је времена требало да наступи смрт. То је индивидуално питање, а то зависи од здравственог стања особе, година, кондиције... Смрт се не дешава код свих истовремено. Код старијих и болесних, смрт због тровања угљен-моноксидом ће наступити пре - описује др Карановић подмуклост угљен-моноксида.
Даље наводи да када се у селу ложи ватра уз помоћ угља, такве просторије увек треба озрачити да увек постоји циркулација чистог ваздуха. Иначе, у таквим случајевима тровања угљен-моноксидом смрт наступи у року од неколико минута.
- Већ смо поменули неколико фактора од којих то зависи. Време смрти засигурно зависи од количине угљен-моноксида који се "испушта" у просторију, од тога колико је велик... Наиме, ако соба има 200 кубних метара ваздуха, у њој је теже отровати него у соби са, рецимо, само 100 кубних метара ваздуха , односно која је мања. "Проклетство" угљен-моноксида је у чињеници да је гас без мириса, укуса и невидљив. Али ако је угљен-моноксид "долазио" из генератора, та младост је требало да осети смрад бензина или издувних гасова, ако је генератор радио на бензин. Очигледно то нису осетили или му нису придавали значај - каже лекар.
- Да је неко ушао у ту кућу кад су тек почињали да "спавају" јер су " заспали" од угљен-моноксида и да их је све изнео на свеж ваздух или да је само отворио прозоре и направио промају. Та деца би данас највероватније била жива - каже Карановић. Младима би могло да се помогне под претпоставком да их је у барокомору одвео неко ко је био мали, али жив.
- Да, али морали су да буду пребачени у ту барокомору најкасније 45 минута од тренутка проналаска, ако су желели да буду живи. Наравно, пре одласка у барокомору, морали би им пружити прву помоћ, реанимацију, давање кисеоника, ако је потребно.
Једина утеха, у овом ужасном, језивом догађају, који је нажалост обележио све те породице, њихове животе и читав овај крај, можда је у чињеници да деца нису патила. Нису имали болну смрт. Умрли су и несвесни шта се око њих догађа. Осећали су се уморно, једноставно су заспали, а затим се угушили - рекао је анестезиолог.
Познати доктор хипербаричне медицине из Сплита др Гојко Гошовић одговорио је на који начин и колико ће барокомора помоћи.
- Да су били живи у време открића, могло им се помоћи у барокомори, наравно под претпоставком да су у њу доведени на време. Пре тога треба извршити реанимацију, транспорт кисеоником из тог места у Херцеговини, до барокоморе, под претпоставком да нису развили малигне срчане аритмије. Са таквим тровањима, ако особа преживи, могу остати неуролошке последице. Ужасан случај, који је могао бити спречен да су којим случајем отворили прозор - закључио је др Гошовић за Слободну Далмацију.
