ЊЕГОВЕ РЕЧИ УЗБУРКАЛЕ ЈАВНОСТ, ЗАБРИНУТОСТ РАСТЕ: Ангела Меркел га послала у БиХ са једним циљем
Активисткиња НВО "Оштра нула", Милица Пралица, сматра да је први корак ка бољем животу - грађанско образовање
Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, по узору на свог претходника, почео је да изражава забринутост за ситуацију у БиХ. Без повлачења конкретних потеза, својим изјавама у којима објашњава због чега је дошао у БиХ, већ изазива реакције.
Јунајтед група прави скандале и у региону: Народ у Хрватској бесан на Шолака!
"БЕОГРАД ЛУПЕТА О СРПСКОМ СВЕТУ" Милановић брутално ударио на власт у Србији, Суботицу назвао "хрватским цветом"
НОВИ ДЕТАЉИ СЛУЧАЈА КОЈИ ЈЕ УЗНЕМИРИО БАЛКАН! Убица своје троје деце имао само ЈЕДНУ искрену поруку
Његове речи да га је Ангела Меркел послала у БиХ да припреми људе за бољи живот, носе са собом и питање како?
- Људе желимо припремити за бољи животни стандард, за бољи живот и бољу могућност останка у земљи. Успут речено, 70 одсто младих у анкетама говори да би се радо преселили било где друго. То није добро. На томе морамо порадити. Зато ме канцеларка Меркел замолила да дођем у БиХ и да мало помније сагледам како можемо помоћи и побољшати живот народа - рекао је Шмит.
Активисткиња НВО "Оштра нула", Милица Пралица, сматра да је први корак ка бољем животу - грађанско образовање.
Она каже да смо на таквим променама требали кренути радити јуче, али да није касно да и сада устанемо.
- Грађани могу и морају бити фактор промена, нико неће доћи са стране и решавати проблеме у друштву. Први корак је да проговоримо о проблемима које имамо, ћутање нас не штити. Ако ћутимо, значи да нам је добро - каже Пралица.
Додаје да је грешка мислити да само изласком на изборе мењамо нешто.
- Поред изласка на изборе, имамо право да користимо и друге механизме уз помоћ којих можемо да остварујемо своје захтеве. Имамо могућност да покрећемо петиције, грађанске иницијативе, да пишемо упите и захтеве за слободан приступ информацијама, те да учествујемо у јавним расправама. За било какву промену потребно је да устанемо и кренемо. Неће се Монт Еверест освојити седећи кући и гледајући ријалитије, тако ни промене неће доћи ако само кукамо да је лоше, а очекујемо да неко други уради нешто за нас - каже Пралица.
Она истиче да је потребно прво да схватимо да наша политичка партиципација не почиње и не завршава само изласком на изборе.
- Треба да схватимо да дан избора вреди четири године, ми тај дан бирамо људе који ће доносити политичке одлуке које се тичу свих нас и радити за нас грађане у наредне четири године. Не требамо бирати некога на основу личног познанства, партијске књижице или нечег другог - прича Пралица.
Кроз грађанске иницијативе у доста случајева смо показали, додаје, да као грађани имамо моћ да промијенимо политичке одлуке у нашу корист и да се боримо за наша права.
- Те победе не долазе преко ноћи, али то не значи да требамо одмах одустати, морамо бити свесни да је важан континуитет наше борбе за боље и праведније друштво. Људска права се не наслеђују, за њих треба да се боримо сваки дан - наводи Пралица.
Генерално говорећи о животу у БиХ, Пралица каже да имамо лош квалитет живота.
- Ако кренемо од прихода и месечних издатака за живот где не можете себи и породици у већини случајева приуштити најосновније, где су зимовање и летовање луксуз, грађани купују најјефтиније намирнице, које су често и најлошијег квалитета. Онда погледајте квалитет образовања, здравственог система, социјалне заштите, итд. видећете да живимо сиромаштво - истиче Пралица.
Живимо у земљи у којој су институције у блокади, а управо јачање институција и њихов рад су оно што треба Босни и Херцеговини. Сматра ово Александар Жоља, из Хелсиншког парламента грађана Бањалука, који каже да се нада да ће Шмит радити на томе.
- То значи да се одлуке доносе унутар институција, а не да их доносе три човјека. Треба да се откоче процеси који коче ову земљу ка напретку, не само ка ЕУ, него уопштено ка неком нормалном животу. Да се више не прича о преносима надлежности, већ да се траже варијанте да привредници и радници могу најлакше да остварују своја права и да раде - каже Жоља.
Додаје да му се чини да је владајућима битно да ти процеси буду што више заглављени.
- Сљедеће године су избори и кампања је почела, а ми се и даље вртимо око небитних тема, застава, блокада итд. Битније је да схватимо да је БиХ држава свих нас и оних у РС и оних у ФБиХ и то је наш оквир у којем треба да радимо, да јачамо институција, да се одлуке доносе унутар њих и да институције раде. Јачање значи рад, а институције не раде, блокиране су - закључује Жоља.
Кристијан Шмит је нагласио потребу јачања функционалности институција у БиХ, уз подршку међународне заједнице.
- Колико знам није нам Међународна заједница од јуче у БиХ, овдје су већ 26 година и једино што раде је да изражавају дубоку забринутост за све проблеме у БиХ - каже Пралица.