ОТВОРЕНО ПИСМО ХРВАТИМА: Усташе, "срећна" вам годишњица Олује!
У мојој породици, увек се причало и екавски и ијекавски. Јели смо и хлеб и крух, истог су укуса били и млеко и вареника.
Вама који данас славите,
"Честитам" вам на ослобођењу домовине Хрватске од Срба. Оних Срба са којима сте живели, на раздвајању неког вашег Марина од неког нашег Милорада, који су деценијама заједно ишли у поље, пластили сено, пекли заједно, зна се, чувену љуту шљивовицу.
НОВИНАРКА СРБИЈЕ ДАНАС: Како ми је за 96 сати „Олуја“ угасила огњиште
ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ОЛУЈА: "Ајмо, убиј, убиј! Је**м вам маму четничку!" (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Ми се дичимо са четири С: Само Слога Србина Спашава, а вама "честитам" на три П - протерати, покрстити и побити Србе.
"Хвала" вам на спаљивању српских села, убијању и мучењу српских сељака, знате оних кршних Крајишника, што су спавали са једним оком отвореним, увек мотрећи да какав медвед или вук не сиђу са Челопека, да не улети лисица међу кокошке. Нажалост, нису знали да ће Хрват бити крволочнији од сваке звери.
У мојој породици, увек се причало и екавски и ијекавски. Јели смо и хлеб и крух, истог су укуса били и млеко и вареника, а на столу је увек било "басе" - личког специјалитета од сира и млека, "полица"- врелих кромпира из рерне пресечених на пола, са све корицом и домаће сланинице. Наравно, уз мирис домаћег хлеба.
"БОЖЕ, САМО КОСТИ ДА МУ НАЂЕМ": Исповести људи који су протерани у акцији "Олуја"
Дакле, "честитам" вам што сте обрисали ту слику када се помену Крајишници, и заменили је оном непрегледном колоном избеглица, убијених душа који савијених леђа беже, и постају људи без отаџбине и дома.
"Добро" је што сте одвалили штокове на вратима и прозорима мојој породици, то су ипак Срби, тада у шездесетим годинама, који су читав живот провели на огњишту, гајећи краве, кокошке, свиње, обрађујући земљу. Да немају где да се врате. Да од тада ниједну више кућу не могу да назову домом.
Успешно сте "одбранили" лијепу вашу, спаливши село и пљачкајући куће, гасећи заувек српско огњиште. Својом "Олујом" сте направили од вредних и скромних људи избеглице. Људе који су у том тренутку изгубили будућност, планове и наде како ће провести свој живот тамо где су их провели њихови очеви, дедови и тако уназад генерацијама предака.
"ВОЛЕО БИХ ДА СТЕ ТУ КАДА ДОЂЕМ С ПОСЛА": Како је десетогодишњи дечак преживео акцију "Олуја"
"Честитам" што моја браћа и ја више не можемо да одемо у Лику, што нам је земља пуста и необрађена, а шљивици пуни зрелих, сочних шљива, које нема ко да скупља. Што се бака кришом крсти са три прста, а Светог Аранђела више не славимо са целим селом.
Отерали сте их оданде где би срећно живели, онде где би се радовали осмесима својих унука, тамо где би сејали пшеницу и месили хлеб, али вама је то сметало. Срећа за вас је туга и смрт за те људе, срећа за вас је била да их гледате како крвави, уплашени, поцепани корачају у колонама којим беже од смрти, они који су имали среће да су остали живи. Вама срећа, а нама трагедија, прогонство, егзодус.
Хвала ни за шта".
