ПОДИГАО ВЕЧНИ СПОМЕНИК РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КРАЈИНИ: Издавачки подвиг Ратка Личине

Држави крајишких Срба која је формирана 1991. године, да би је у августу 1995. године, иако се формално-правно налазила под заштитом Савета безбедности УН, међународног права и међународних мировних снага, окупирала хрватска војска.

Личина је до сада штампао 10 књига, зборника докумената, које представљају нејцеловитију архивску грађу државних, војних, обавештајних и историјских докумената насталих у Републици Српској Крајини.

Међутим, то је само половина пута који је овај неуморни Крајишник наумио прећи, да би садашњим и будућим генерацијама српског народа оставио незаборавник о једном славном и трагичном времену у којем се Срби из Далмације, Книнске крајине, Like, Баније, Кордуна, Западне Славоније, Источне Славоније и Барање били принуђени да се са пушком у руци супроставе новом хрватском геноциду. 

Четири године су то успешно чинили а онда, суочени са вишеструко надмоћнијим непријатељем, који је имао подршку НАТО пакта и препуштени сами себи од Србије и званичног Београда, били принуђени да напусте свој дом, своју дедовину, свој завичај и са завежљајем у руци пођу „петровачким цестама“ у бели свет, на мукотрпни пут избеглиштва. Да једног дана нестану у пространствима Канаде, Аустралије, Калифорније, Војводине....У пространствима заборава.

-Још два тома су спремна за штампу а приводим крају рад на још четири књиге. Планирао сам да укупан пројекат има 23 књиге-зборника. Кад то завршим знаћу да сам одужио дуг према својој Крајини и свом народу. Поколењима ће остати истина о његовој праведној борби и тешком страдању. Нико озбиљан неће моћи писати историју РСК, али и историју Хрватске и српског народа на крају двадесетог века без коришћења овог зборника  – каже Личина.

Овај пројекат од националног значаја не би био могућ да није било финансијске подршке Управе за дијаспору при Министарству спољних послова и Комесеријата за избеглице и миграције Републике Србије.

-Посебно сам захвалан народном посланику Александру Мартиновићу, који ми је био не само морална подршка, проналазио ми спонзоре и давао ми стручне савете, већ је у последње време узео активно учешће у приређивању зборника. Велику помоћ имао сам и од народног посланика Зорана Бабића и Растка Јанковића из Управе за дијаспору.

Први зборник садржи државне документе из 1990. године, у којој је и почела хрватска агресија на српски народ у Крајини а он одговорио политичким самоорганизовањем. Други зборник обухвата 1991. годину, у којој је, као одговор на оружану агресију, проглашена Република Српска Крајина.

Ратним 1992.  1993. и 1994. години посвећена су по два а 1995. години, последњој постојања РСК, један том државних докумената.

Десети и последњи штампани том садржи документе о деловању Владе Републике Српске Крајине и Крајишника у прогонству.

-За штампу је припремљено још шест томова. У једанаестом сам објединио документа о државним органима РСК. Дванаести том садржи списак погинулих и несталих у Републици Српској Крајини. Следећа четири тома садрже биографије 1.000 најзнаменитијих Крајишника. Окупио сам на једном месту најпознатије синове и кћери српских Крајина и са свим најважнијим подацима о њима и њиховим заслугама оставићу их будућим поколењима. Да памте и црпе снагу из њихових прегнућа и достигнућа. Од којих су нека, као што су достигнућа Николе Тесле, трасирала пут развоја читаве цивилизације.

Од 17. до 22. тома Зборник ће обухватити државна документа војно-обавештајног карактера, пре свега о Милицији Крајине и Српској војсци Крајине.

Последња књига носиће наслов “Република Српска Крајина у историјским државним документима“.

Посебну пажњу Крајишника свакако ће изазваће дванаести том, са списковима погинулих и несталих. Јер, упорним и мукотрпним трагањем по свим доступним документима али и кроз сведочења људи из свих делова окупиране Републике Српске Крајине, Личина је дошао до имена 10.430 погинулих и несталих Крајишника. Што је за неколико хиљада више од списка Документационо-информационог центра „Веритас“, до сад најпотпунијег списка о изгибијама Крајишника, на којем се налази 7.200 страдалих.

Ево наслова неких од неколико хиљада докумената који су или ће бити објављени, а из којих се да наслутити не само садржај Зборника, већ и драматични догађаји који су се од 1991. до 1995. године догађали на том простору.

• Писмо Јована Рашковића Фрањи Туђману
• Стенограм разговора Туђман – Рашковић
• Одлука о одвајању од РХ
• Декларација о уједињењу САО Крајине и Босанске Крајине
• Писмо Слободана Милошевића  Милану Бабићу
• Писмо Милана Бабића Слободану Милошевићу
• Увиђај СУП-а Книн о покушају атентата на Милана Бабића 
• Забиљешка о разговору делегације РСК са Слободаном Милошевићем 
• -Забрана боравка на подручју РСК Жељку Ражњатовићу Аркану
• -Писмо војводе Момчила Ђујића руководству РСК
• -Писмо Милана Мартића Слободану Милошевићу
• -Записник са састанка са Виталијем Ћуркином
• -Писмо Јарчевић – Мадлен Олбрајт
• -Састанак са високим руским официрима у УНПРОФОР-у
• -Разговори МИП РСК – Амбасада Руске Федерације у Београду
• -Писмо Предсједника Мартића Папи Павлу
• -Амерички амбасадор Питер Галбрајт у Книну
• -Писмо Питера Галбрајта Милану Мартићу
• -Састанак Мартић – Караџић
• -МИП РСК затражио информације о паду украјинског авиона
• -Стенобелешке Врховног Савета Одбране СРЈ
• -Споразум Микелић – Шаринић 
• -Састанак Бабић – Мусали
• -Одлука о прихватању концепта Српске федерације
• -Писмо Милана Мартића Слободану Милошевићу
• -Писмо Јасушија Акашија Предсједнику Мартићу
• -Одлуку о остваривању пројекта Српске Федерације
• -Милан Мартић на реферисању о борбеној готовости СВК
• -Састанак Бабић – Галабрајт
• -Записник са Врховног Савјета СРЈ
• -Извјештај комисије за пад Западне Славоније
• -Брионски транскрипти
• -Записник заједничког састанка ВСО РС и РСК
• -Одлука о евакуацији. 

Књиге су штампане на формату А-4 и имају, у просеку, по 700 страна.