РАСПОП МИРАШ КРЕНУО НА ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР: Нови удар на СПЦ у Црној Гори, "монтенегринско" Цетиње не одустаје од провокација
Група грађана Цетиња поднела је парламенту престонице Црне Горе захтев за "враћање" Цетињског манастира канонски непризнатој Црногорској православној цркви Мираша Дедеића и давање на управу ове светиње "свештенству те верске организације".
Потписници петиције траже од цетињског парламента да на основу грађанске иницијативе донесу одлуку и храм и објекте уступе ЦПЦ.
- Тиме ће бити успостављен мир и читав век гажена историјска правда - наводи се у образложењу иницијативе.
КРИВИ ДА ПОЛОЖИ РАЧУНЕ ЗБОГ ШВЕРЦА ЦИГАРЕТА: Брутална порука Небојше Медојевића, скандал и даље потреса Црну Гору
ДФ ПРЕДЛОЖИО НОВОГ ПРЕМИЈЕРА ЦРНЕ ГОРЕ! Андрија Мандић: "Очекујем да Кривокапић поднесе оставку"
ЗДРАВКО И МИЛО ПОСТИГЛИ ДОГОВОР ВЕКА? Креће медијска хајка на све противнике ДПС-а, Кривокапић стаје у одбрану бившег режима
У овом потезу иницијатора многи виде само још једну провокацију "монтенегринског" Цетиња и наставак кампање против Српске цркве, а у корист фиктивне ЦПЦ.
Некадашњи градоначелник Цетиња публициста Јован Маркуш доказује да је овај захтев - потпуно неутемељен. Јер власник Цетињског манастира од његовог оснивања 1484. године је његова управа, односно Митрополија црногорско-приморска. Он се позива и на документ из 1961. године у коме су и комунистичке власти признале и потврдиле својину над црногорском светињом.
- То је документ државне институције - Завода за заштиту споменика културе НР Црне Горе и потписао га је тадашњи директор Завода Цетињанин Вељко Ђурић. Сви који су тврдили другачије, обмањивали су и лагали грађане - каже Маркуш. - Ниједна православна и римокатоличка црква, као ни џамија нису биле државна имовина у независној држави Краљевини Црној Гори до 1918. године.
Оснивачка повеља Цетињског манастира издата од стране Ивана Црнојевића 1485, коју је потврдио и црногорски владар, кнез и господар Никола Петровић својим указом 1895. године и била је поштована у новоствореној држави. О томе, каже Маркуш, говоре тапије из 1930.
Поред тапија и поседовних листова, и многобројни уговори између институција државе, с једне стране, и управе Цетињског манастира, са друге, о закупу дела манастирског земљишта, такође, сведоче о статусу ове богомоље.
Књаз Никола је 1868. за Народну скупштину саставио списак свих својих, државних и црквених добара. Како подсећа Јован Маркуш, тада је одлучено шта ће припадати Николи као владару, што остаје као његово лично имање, шта припада манастиру и, на крају, шта је власништво државе. Тада је и прецизно дефинисана својина манастира на Цетињу.
