РАТ СРБИЈЕ И БОСНЕ: Ево како ХРВАТСКИ ''ЛАЗАНСКИ'' види однос снага две војске и исход могућег сукоба!

Референдум о Дану Републике Српске, који је мимо воље Федерације БиХ проведен прошле недеље, подигао је напетост у суседној држави на забрињавајући ниво. Атмосфера је усијана и приетњама ратног начелника сто Армије БиХ Сефера Халиловића који је изјавио да је спреман ратовати у случају да се Република Српска покуша одцепити. На то је реаговао и министар спољних послова Ивица Дачић упозорењем да је и Србија спремна за рат како би бранила Републику Српску.

У анализи Јана Ивањека можете видети реалан однос снага на терену и све могуће сценарије када би се сукоб између две војске заиста десио!

Хеликоптери

ОС БиХ намењене су првенствено учествовању у међународним операцијама те је већина конвенционалних способности изгубљена. Авијација је сведена на једну бригаду опремљену транспортним хеликоптерима Ми-8 и УХ-1, те вишенаменским хеликоптерима Газела, који имају и ограничене борбене могућности, али је неоперативност летелица врло висока.

Борбени авиони, 13 застарелих јуришника Ј-21 Јастреб и седам јуришника Ј-22 Орао, повучени су из службе пре десетак година оснивањем ОС БиХ и ускладиштени на бањалучком аеродрому Маховљани. Ти авиони су у лошем стању и нису годинама летели, но будући да се чувају у хангарима, изгледно је да би их се у случају сукоба део могао оспособити уз помоћ Србије, а у таквом сценарију би их поновно користила српска страна.

Оклопне снаге којима БиХ располаже нису органски део бригада, већ су концентриране у тенковском батаљону у Тузли, као део бригаде тактичке подршке. Такав устрој искључује тенковски елемент и онемогућује његово правовремено коришћење у битци. Ситуацију отежава чињеница да су тенкови генерално у врло лошем стању. Од чак три типа у БиХ, AMX-30, М-84 и М60, само су ови последњи оперативни.

У служби је номинално 45 тенкова М60А3 TTS, но они имају високе трошкове одржавања, што води ка врло ниској укупној оперативности флоте и слабој обуци посада, те је врло дискутабилно на колико се ових тенкова уопште може рачунати.

Тенкови и оклопни транспортери

М-84АБ је пак повучен из службе БиХ пре више година, а потпуну оперативност никад нису постигли ни француски тенкови AMX-30 које су у 90-има донирали из Уједињених Арапских Емирата. Они су већ били у изузетно лошем стању због неадекватног одржавања, а о минималној корисности у ОС БиХ сведочи да никада нису пребојени из своје пустињске камуфлаже.

Борбена возила такође су шароликог порекла, од југославенских М-80 и М-60, преко америчких М113 до занемаривог броја француских AMX-10. Од релативно велике количине возила, оперативан је само мањи број оклопних транспортера М113, што значи да већина војника не може рачунати на оклопни транспорт, чиме се додатно умањује покретљивост.

Само три ловца

Због расцепканости и подељености саставних постројења, недовољне обуке, изостанка довољне количине оперативног оклопа и мањка брзих маневарских формација, јасно је да Федерација нема могућности силом извршити икакав притисак на Републику Српску. Избијање сукоба значило би дуготрајни, крвави и првенствено пешачки сукоб којим се не би постигло готово ништа.

Тврдње Србије о спремности за рат су ипак нешто озибљније. Војска Србије располаже с далеко више опреме и људства, а и организацијски је добро устројена. Њене четири механизоване бригаде могу деловати независно те органски садрже артиљерију, ПЗО и тенкове.

Војска Србије на располагању има и велики број артиљеријских оруђа, вучних и самовозних. Пешадијска бригада је већином моторизована, што у теорији Војсци Србије даје боље маневарске способности и брзину напредовања. Но њихова борбена возила М-80 су застарела и пружају врло ниску заштиту, но имају бољу ватрену моћ од М113 које користе ОС БиХ.

Свему томе подршку може пружати ратно ваздухопловство које, премда девастирано, још увијек има 18 борбених и школско-борбених авиона. Будући да техника Војске Србије датира још из доба Југославије, стварна расположивост оклопних снага је ниска, као и оперативна доступност авиона. Ваздухопловство има само три права ловца, МиГ-ове 29, који су још увијек оперативни.

Ипак, мотивација и морал Војске Србије су високи у поређењу са ОС БиХ, а обука је интензивнија. Премда ни једна од двије државе више нема обвезни војни рок, Војска Србије може рачунати и на значајан резервни састав. Србија свакако има далеко већу борбену спремност од ОС БиХ, но за спровођење нападних борбених операција, премда ограничених, требала би јој дуга припрема.